Правда

- Ја сам Хурем. Вечито различита. Вољена и омражена. Она која ствара и разара. Она која даје живот и узима га. А сама сам од ропства успела да се попнем до врха света. Прошла сам кроз ватре и лед. Ја сам она која је спаљивала и која је гасила. Ја сам дух свих жена. Цело моје постојање је сакривено унутар моје љубави. Ја сам Хурем. Смрт зове моје име. Осврћем се и гледам иза себе. Само сам у овој љубави нашла смисао свог живота – овим монологом популарна Хурем предосећа да се њен крај ближи и да је време за вечни починак. Њен вољени султан пати као да сам умире. Сећа се дана када му је први пут пала у наручје, а онда Хурем дефинитивно напушта овај свет. Публика је веома тешко поднела Хуремин крај упркос свим њеним злоделима, па се у Турској плакало као недавно после смрти омиљеног принца Мустафе којег је погубио сам султан. Многи су оценили глуму Халита Ергенча у тим сценама као беспрекорну јер је изгледао као да се заиста опрашта прво од сина, а сада и од вољене супруге. Извор: дневно.рс, Правда