Правда

Украјина би задржала 51% власништва а страном партнеру би се понудило 49% у заједничкој компанији која би управљала и гасоводима и подземним складиштима гаса, пренео је у петак Euractiv.com. Суоченој са трећим прекидом испорука природног гаса из Русије за девет година, као и с политичким односима у кризи, Украјини је преко потребно да смањи зависност од руског гаса али и да истовремено обезбеди поузданији транзит руског гаса до европског тржишта. У украјинској влади кажу да би заједничка предузећа са западним компанијама донела инвестиције и уклонила потребу за гасоводом Јужни ток који руски Гаспром гради како би довео гас до југоисточне Европе испод Црног мора заобилазећи Украјину. Циљ предложеног закона је и унапређење капацитета Украјине за пријем гаса из "обрнутог тока", односно поновни увоз руског гаса из чланица ЕУ. "Ако се Европљани прикључе тој компанији, Русија неће градити Јужни ток", рекао је у парламенту украјински премијер Арсениј Јацењук. Још није утврђено када ће се у парламенту Украјине разматрати предложени закон. Надлежни за заштиту конкуренције у ЕУ сматрају да се Јужним током крше правила ЕУ јер неће бити отворен за друге произвођаче гаса. Ипак, тај пројекат снажно подржавају бројне чланице ЕУ, укључујући Немачку, Аустрију и Бугарску, и европски комесар за енергетику Гинтер Етингер рекао је раније ове недеље да је то пројекат који би ЕУ могла да прихвати. Ако Јужни ток буде изграђен, Украјина може да остане без буџету и више него потребних транзитних такси које добија за испоруке гаса из Русије ка Европи. ЕУ увозом из Русије покрива 30 одсто потреба за гасом а око половина стиже преко Украјине. Део испорука већ је преусмерен на гасовод Северни ток испод Балтичког мора. Русија је "заврнула славине" 2006. и 2009. године, када се Украјина спорила са Русијом око цене гаса. Извор: Вести