По мишљењу руководилаца истраживачке групе за енергетску безбедност турског Центра за међународна стратешка истраживања ( USAK ) Хасана Селима Озертема у ставу Европске комисије у вези с „Јужним током“ постоје како правни, тако и политички мотиви:
Европска комисија изјављује да с правне тачке гледишта пројекат изградње гасовода противречи законима ЕУ. Пројекат има одређених потешкоћа с наднационалним органима ЕУ. Али, ако се спустимо на ниво појединих држава, наићи ћемо на другачију тачку гледишта.
Земље које се налазе у добрим односима с Русијом уместо да праве препреке, напротив, подржавају руски пројекат. По спразумима између „Газпрома“ и Србије, као и по недавно потписаном споразуму с Аустријом, пројекат се одвија у складу с најављеном динамиком.
Једина проблематична земља данас је Бугарска. Софија је због притиска од стране ЕУ најавила обустављање пројекта. И несумњиво је да ћемо у предстојећем периоду постати сведоци ситуације кад ће Бугарска полагати тест на чврстину свог става. Али чак и ако не промени своју позицију, радови на инфраструктури у другим земљама-учесницама у пројекту ће се наставити. Од „Газпрома“ повремено стижу сигнали о томе.
Наравно, главни елемент који може утицати на динамику реализације пројекта, јесу односи између Русије и Европе. Брисел је у политичкој кризи око Украјине јасно видео могућност за ценкање с Русијом. Споразуми између Москве и земаља ЕУ о пројекту „Јужни ток“ закључени су још пре него што је на снагу ступио Трећи енергетски пакет ЕУ и поновне дискусије овим поводом представљају покушај „антидатираног“ разматрања услова. Међутим, без обзира на несугласице између Брисела и Москве, по мишљењу стручњака за енергетску безбедност Института „Турска у XXI веку“ Тугча Варола Севима, не постоји претња по будућност пројекта „Јужни ток“:
Тренутно постоје два важна показатеља. То је постојећа потреба за гасом у земљама ЕУ и недостатак извора који би могли да задовоље ове потребе. ЕУ је планирала да их покрије из других извора. На пример, захваљујући израелском, кипарском, иранском гасу, или чак гасом из Катара који би се могао добити преко Сирије. Ако се погледају планови за предстојећих пет година, а за гасне пројекте је пет година врло кратак период, Русија данас још увек остаје најважнији извор за задовољавање потреба ЕУ за гасом. Проблеми које ЕУ прави „Јужном току“ су заправо везани само за један узрок – кризу у Украјини, јер нема проблема у билатералним односима с Русијом.
У географском смислу Бугарска је сад кључна земља за пројекат „Јужни ток“, али њена алтернатива може постати Турска која се у последњих пола године већ нудила као алтернативна маршрута за „Јужни ток“. „Газпром“ засад не разматра алтернативе, али је Турска спремна да „Јужни ток“ прође преко њене територије, сматра стручњак:
Чини ми се да ако Русија на Црном мору не буде имала озбиљних потешкоћа у вези с пројектом, маршрута неће бити промењена. Један од главних разлога за настанак пројекта „Јужни ток“ је жеља Русије и „Газпрома“ да избегну компликације са земљом-транзитером. Сматрам да ће данас бити компликовано да се промени маршрута „Јужног тока“, али наравно, у међународним односима не постоји ништа немогуће.
Извор: Глас Русије
