Правда

Завера против Сунца Од времена фараона Рамзеса у Египту здравствене предности сунца су опште познате и прихваћене. Широка употреба сунчане терапије смањена је тек након открића антибиотика. Садашњи страх од сунчане светлости започео је 1960. када су неки појединци спроводили несигурна истраживања на опекотинама од сунца па их повезала са меланомом. Ипак, новија истраживања данас доказују како је због ниског излагања сунцу код људи спречено развијање витамина Д и самим тиме смањено преживљавање код људи који болују од рака. Занимљиво је и то што управо избегавање сунца може повећати ризик од рака коже, а не спречити. Добио Нобелову награду за лечење УВ-зрачењем, а сада га представљају као штетно Здравствени су практичари још пре шест хиљада година схватили благодети сунца и сунчеве енергије. Хелиотерапија, терапија сунцем, хваљена је од стране Хипократа заједно с римским и арапским лекарима. Римски научник Плиније описао је сунце као најважнији део лечења сваке болести. У Риму сунцем лече епилепсију, парализу, астму, жутицу, болести мокраћног мехура и дебелог црева и надутост. Године 1700. сунчева је светлост коришћена за ублажавање скорбута и рахитиса, док су сто година касније сунцем лечили бактеријске инфекције, укључујући и антракс, колеру и дизентерију. Терапеути Финсен 1903. и 1905. године добили су Нобелову награду за, пазите сад ово, терапију ултра-љубичастог светла при лечењу туберкулозе. Ту је и Флоренс Најтингејл која је редизајнирала болнице у раним годинама 20. века како би их прилагодила терапији сунцем. А данас нам говоре: Не идите на сунце јер оно изазива рак - која ноторна лаж. Људи упали у замку Након што је Александар Флеминг открио пеницилин након чега је дошло до открића антибиотика они преузимају праксу лечења, а сунце остаје по страни. Нагађање о повезаности сунца и меланома подстакли су тренутну заблуду о сунцу. Након што су '60 и '70 година поједници који су дуго боравили у затвореном простору па се након тога прекомерно излагали сунцу добили опекотине по телу, сунце је тада проглашено узрочником рака коже. Уместо да су људима предложили природнија решења, они су предложили избегавање сунца и коришћење отровних крема, лосиона и других препарата који наводно штите кожу од сунца. Но, истина је да коришћење такве заштите од сунца спречава допирање ултра-љубичастог светла у ћелије коже. Самим тиме спречава се настанак витамина Д без којег људски организам постаје подложан разним болестима, укључујући и рак коже. Вештачки витамин Д може ублажити недостатак, али без сунца једноставно ништа од помоћних препарата не може надокнадити сунце и његов допринос човековом здрављу. Креме за сунчање су канцерогене, не користите их! Упркос установљеном мишљењу да ако се намажемо кремом за сунчење фактора 50 и легнемо на сунце, дословно пржећи се, та крема неће спречити никакав рак коже, већ напротив, она ће убрзати његово стварање и изазвати га. Креме за сунчање апсорбују се у крв и повезане су с токсичним учинцима. Неке креме ослобађају штетне слободне радикале при изложености сунцу, док неке делују попут естрогена и тако ремете хормонални систем. Неке су повезане с алергијама, а неке су канцерогене па изазивају рак. Чињеница је да је 84 посто препарата за сунчање штетно по човеков живот. Истраживање које је то доказало направила је ЕВГ, једна од највећих непрофитних организација у САД-у. Дакле, што више користите препарате за сунчање, већа је могућност обољења од рака, самим тиме што креме у себи садрже канцерогена својства, али и зато што кожу штите од преко потребног стварања витамина Д без којег људски организам слаби. Витамин Д једини је прави борац против рака. Кремама спречавате његов развитак и тако постајете подложни тој смртоносној болести.

"Људима недостаје минимална доза интелигенције!" Да су креме за сунчање канцерогене те да не штите од рака коже писао је још пре две године хрватски новинар и истраживач, Крешимир Мишак у својој колумни под називом "Мазање очију о мазању кремама за сунчање". "Неко ми је причао да у Аустралији влада права хистерија по питању опасности од Сунца, да клинци кад изађу из школе набијају капуљаче и тамне наочаре и у сенци чекају аутобус који их вози кући. Кад стигне, претрчавају преко осунчаног дела тла као да су на брисаном простору испред снајпера. Било би смешно да није тужни показатељ у коликој је мери данас могуће манипулисати људима, саркастично је то срочио Мишак у својој колумни где је образложио колико су креме за сунчање штетне, повезујући се с ауторима попут др. Елизабет Плурд, клиничком лабораторијском научницом и медицинском истраживачицом, као и ауторком књиге "Средства за сунчање - биолошка опасност - третирати као опасан отпад", али и с др. Џејкобом Либерманом који је написао књигу о лековитим својствима сунца, након чега је Мишак изнео закључак: "Хемикалије у средствима за сунчање осим што не пружају делотворну заштиту од свих сунчевих зрака уједно делују токсично на људе, али и жива бића у морима и рекама, а најбоље што можемо учинити је да одбацимо средства за сунчање и прихватимо прехрану богату антиоксидансима". Исто тако, Мишак упозорава да су горе наведени аутори дошли до спознаје не само да су средства за сунчање канцерогена него да токсична хемијска својства тих средстава имају јако хормонално деловање и да она утичу снажно на сва жива бића, баш као и на развој људских фетуса.

Извор: Дневно.хр