Правда

Они су оно што данас популарно зовемо ИТ стручњацима, а у ту категорију спадају и дипломци енергетике, аутоматике, телекомуникација. Већина њих понуду за посао добије већ током четврте године студија и ради за почетну плату од 700 до 1.000 евра. Зато не чуди што је у првом уписном року највеће интересовање владало за ЕТФ и ФОН, факултете који школују управо ове кадрове. За разлику од њих, више од 40.000 економиста и 10.000 правника са дипломама факултета или високе школе чека посао на бироу. На посао не чекају ни они са дипломама фармацеутског факултета. Чак и фармацеути који се пријаве на биро за незапослене, прву понуду за посао добију у року од шест месеци, а почетна плата је између 400 и 700 евра. Занимљиво је да велико интересовање влада и за инжењере машинства. - Према подацима којима располажемо из марта ове године, тренутно је у целој Србији незапослено око 900 инжењера машинства. То су махом људи који су остали без посла у пропалим фирмама и који због година старости теже долазе до новог послодавца. Младим дипломцима Машинског факултета у просеку треба око три месеца да нађу посао. Машински инжењери тражени су у комуналним системима широм земље, водоводима, саобраћајним и стамбеним предузећима, а и приватан сектор се бори за опстанак и тражи квалитетан кадар - објашњава проф. др Милорад Милованчевић, декан Машинског факултета у Београду. Изгледа да су о перспективности дипломе почели да размишљају и млади у Србији, будући да интересовање за овај факултет никад није било веће. За 540 места на Машинском факултету у Београду у првом уписном року се пријавило чак 940 кандидата. Велико интересовање влада и за диплому математичког факултета која гарантује посао у року од пола године након завршетка студија. С друге стране, лекари опште праксе и стоматолози опште стоматологије никад теже нису долазили до радног места. Из области медицине за посао једино не морају да брину специјалисти педијатрије, анестезије и пластичне хирургије, који су дефицитарна струка и за којима влада огромна тражња на тржишту.

Прочитајте још:Погледајте нови закон о радуЛиста срама: Објављен списак послодаваца који не исплаћују зараде

Иако је велика навала будућих бруцоша и ове године била на смеру социологије и политикологије, са овим дипломама на посао се у просеку чека око три године, а до радног места дипломци на крају најчешће дођу преквалификацијом. Вишак кадрова у многим областима последица је неусклађености тржишта рада са уписним квотама на факултетима. Годинама школујемо више кадрова који чекају на посао, него оних за којима постоји тражња. Посао за време студија Велике компаније отимају се за наше најбоље академце док они још студирају, а слабијим студентима у просеку треба око два до три месеца да након дипломирања нађу посао. Поред софтверског инжењерства и електротехнике, популарна је и енергетика. Сви они спадају у ИТ стручњаке. Телекомуникације су тренутно у засићењу кад је реч о запошљавању, али има посла - прича проф. др Бранко Ковачевић, декан ЕТФ у Београду. Извор: Блиц