Правда

Поставља се питање откуд они на Цетињу, с обзиром на ниво развијености саобраћаја у то време, у којем је свако даље путовање од места боравка била авантура, а посебно имајући у виду тадашњи пут до Цетиња которским серпентинама. Реч је о томе да је за нацистичку елиту Дубровник и његова околина био омиљена туристичка дестинација. Пошто би дошли на подручје Дубровника, многи би (а посебно они који су то могли да приуште себи и другима) пожелели да обиђу и околину. Најчешће су то била путовања до Боке и Цетиња. Захваљујући томе, многе знамените личности су посетиле ове крајеве. О неким посетама су остављени опширни записи, па се о њима зна доста. О другима се ћутало, или зато што нису били вредни помена или зато што њихове посете нису биле забележене. Захваљујући штурим белешкама, данас знамо да је један од првих Хитлерових сарадника који је по његовом устоличењу на власти, “уживао” у лепотама ових крајева био Ернст Рем (1887-1934). Овај немачки официр и један од оснивача нацистичке партије, био је више пута затваран после неуспелих пучева, да би касније постао главни предводник нацистичке полиције и командант СА одреда. Његову прецењену амбицију, да СА одредима замени војску, осујетио је сам Адолф Хитлер, после доласка на власт, када му више СА одреди нису требали. Хитлер је Рема оптужио за заверу, организовао “ноћ дугих ножева”, односно уништење СА одреда и ликвидацију самог Рема (1. јула 1934). И не сањајући шта му фирер спрема, мало раније (април 1934), Ернст Рем је дошао у Дубровник, где је у хотелу “Империјал” уżивао у благодетима овога краја. После неколико дана (10. априла 1934.) Рем је одлучио да са својом пратњом обиђе Боку и Цетиње. Министра нацистичке Немачке и команданта штурмбатаљона на Цетињу је угостио тадашњи бан Зетске Бановине доктор Алекса Станишић. Током ручка за Рема и његову пратњу, организованог у Хотелу “Гранд”, високу делегацију је посетио и поздравио тадашњи председник цетињске општине Никола Зубер. Према сачуваним записима, Рем је одмах после ручка кренуо ка Будви, усхићен оним што је видио на путу до Цетиња: “Ви имате прекрасну земљу. Немам речи да изразим оно усхићење и дивљење које човека обузима на ловћенским серпентинама!”. Иако је Рем посету Дубровнику и околини тумачио као “приватну” у функцији “опоравка”, у више интервјуа датих тадашњој штампи односе Југославије и Немачке је оцењивао “одличним”. У ноћи између 30. маја и 1. јуна, Хитлер је ликвидирао 77 официра СА и преко 400 Ремових присталица. Тако је Ремова посета Цетињу била и последњи његов излет у иностранству и остала само као спорадична занимљивост. Занимљиво је да се кроз неколико месеци (јун 1935.) на Цетињу обрео нико други до – Херман Геринг. Овај пилот из Првог светског рата, Хитлеров саборац и сарадник, практично друга личност нацистичког Рајха којем је суђено на Нинбершком процесу, такође се одмарао у Дубровнику. Почетком јуна (2. јуна у 16 часова) Геринг је са својом пратњом стигао на Цетиње. Изричито је тражио да се његова посета обави у тајности. Из тих разлога, високог госта је у својим службеним просторијама угостио бан Зетске Бановине, Мујо Сочица. Према сачуваним извештајима, на ручку приређеном у његову част, послужени су његушка пршут и сир, црмничко вино и никшићко пиво. Геринг, наводно, није крио одушевљење природним лепотама Боке и Цетиња, али је нарочито похвалио “никшићко пиво”. Занимљиво је да је након оброка, Геринг без икакве пратње шетао по Цетињу. Обишао је родну кућу краља Александра и рељеф Црне Горе у манастиру, да би се предвече преко Ловћена упутио за Котор, односно Дубровник. Један од “(не)жељених” гостију тог времена, како наводи Петар Иванишевић, бан Зетске Бановине у својим мемоарима, био је и министар економије нацистичке Немачке и потоњи гувернер “Раисцхбанке”, Валтер Функ. Боравио је у вили свог пријатеља Милорада Димитријевића у Трстеном код Дубровника у септембру 1938. године. Тамо га је, по наређењу владе из Београда, посетио бан Зетске бановине. Неколико дана потом, немачки министар је дошао у посету Цетињу. Бан га је угостио како приличи и приредио му ручак, са малим бројем званица. То је већ било време судетске кризе и опште ратне опасности. Према записима бана, Валтер Функ се понашао сигурно и надмено. На питање бана шта Немци траже у Чехословачкој, овај му је одговорио: “Ми не тражимо ништа друго до да нам Чехословачка врати оне области које се сада налазе под њом, у којима живи апсолутна немачка већина”. На опаску бана да ће се “Русија одупријети томе”, Функ је одмах одговорио:”Русија ни макнути неће”. Збуњени бан је само записао: “Изгледа да су већ тада били у савезу са Русијом…” Кратка сторија о боравку нацистичких првака на Цетињу у периоду уочи Другог светског рата би се могла пре ситуирати у контекст занимљивих секвенци, него неких већих историјских последица које су ове туристичке посете имале. Занимљиво је да су три висока министра нацистичке Немачке (Рема, Геринга и Функа) угостили тројица различитих банова на Цетињу – Алекса Станишић, Мујо Сочица и Петар Иванишевић. Извор: Вечерње Новости

Прочитајте још:Додик: Слаткоречива ЕУ ће сигурно тражити крајње понижење Србије