Правда

Веровали или не, постоји и постојало је мноштво људи који тврде да се баш то њима десило. Лаички, ово се зове „тимеслеп“” стручно се зове ретрокогниција. Ово су неки од најчувенијих случајева. На крају остаје мистерија за ову и за све остале ове заимљиве приче да ли је све истина или велика лаж која се и до дан данас одржала, вама остављамо да сами просудите о чему је овде реч… Кочијаш из Четмена Лета, 1912. године из Лондона за Глазгов јурио је експресни воз. У једном купеу седели су полицијски инспектор Скотланд Јарда и једна млада медицинска сестра.Изненада уз страшан крик, на седишту поред прозора појавио се човек зрелих годинаса дугом косом.На на старинским ципелама су биле су велике копче, а троугласти шешир на глави. У једној руци држао је велики бич, а у другој нагризен комад хлеба. Био је унезверен и престрављен док су га инспектор и девојка изненађено посматрали.Почели су га недуго затим смиривати, питали га ко је и одкуда је. Човек је, ридајући од плача, одговорио да се зове Пол Дрејк, да је кочијаш из Четнема и да не схвата где је то дошао и како! У жељи да га смири, инспектор је отворио прозор и предложио човеку да погледа напоље. Воз се у том тренутку налазио у полукругу, тако да се одлично видео цео – од локомотиве до задњег вагона. Тек је то препало јадног човека, па је покушао да скочи кроз прозор. Инспектор, забринут за његов живот, пожурио је по кондуктера. Али, када су се обојица вратили у купе, незнанац је био исчезао. На седишту су остали само његов бич и троугли шешир. Медицинска сестра била је у дубокој несвести. Оба човека погледала су кроз прозор. Насип се надалеко одлично видео, али на њему ничега није било. Инспектор је,одмах се дао на истраживање овог необичног тајанствевног и занимљивог случаја За бич и шешир етнографи су тврдили да потиче из половине XВИИИ века. Даља испитивања потврдила су да та железничка пруга пролази кроз тај крај где се још почетком XИX века налазио заселак Четнем. Пастор месне парохије пронашао је у архиви књигу са именима умрлих 150 година уназад. Ту је било не само има кочијаша, већ је на маргинама била написана и примедба тадашњег пароха која се односила на Дрејка и у којој је описано како је он, већ у зрелим годинама, проживео невероватан догађај. Док се ноћу враћао кући, видео је неочекивано ‘ђаволски екипаж, огроман, дугачак као змија, који се пушио од огња и дима’. Затим се Дрејк, ни сам не знајући како, обрео у том чудовишту. Ту је затекао људе у непознатој одећи, ‘саме ђаволове слуге’. насмрт преплашени Дрејк помоли се Господу и одједном се нашао у јендеку поред пута! Довукавши се некако до куће, сазнао је да је сат пре тога житељ из суседног села довео његове коње које је нашао десетак километара од Дрејкове куће. Од тада Дрејка је ‘напустио здрав разум и смисао расуђивања’. Стално је приповедао о ђаволским каруцама и узрујавао се што му нико не верује…А, његов троугли шешир и до дан данас се чува у месном музеју, док је бич, нажалост, нестао. Случај у Версају Овај догађај је записан у старим архивам Оксфорда и одиграо се у Версају 10 аугуста 1901. године. Главни актери су две енглеске учитељице, веома озбиљне особе, Елинор Џордан и Шарлота Меберли. Када су две радознале енглескиње ушле у Версајски парк и дошетале до једног зеленог пропланка, наједном су почеле да осећају како се око њих све мења. До њих је допирао веома жучан жагор, читав амбијент око њих попримао је неки другачији изглед, нестало је предивне алеје – Елинор и Шарлота су улазиле у друго време! Учитељице су биле збуњене, али и немоћне да било шта учине. Наставиле су шетњу. Поред њих су пролазили француски племићи из времена Марије Антоанете, однекуд је допирао топот коња, подаље од њих су дворкиње нешто расправљале. Баштовани су дотеривали зелено растиње, призор једног давно прохујалог времена био је доиста комплетан. Колико су дуго времена биле у другом времену учитељице нису могле да објасне чак ни у својим белешкама које су запањиле свет. Сећају се своје збуњености, али и детаља који су касније научнике убедили да Енглескиње нису маштале и сањариле, већ да је њихов доживљај аутентичан, али и необјашњив. Нестали хотел Два енглеска брачна пара, Симпсонови и Гизбији, возили су се Француском октобра 1979. године, на путу ка Шпанији, када су одлучили да одседну и преноће у неком старинском и чудном хотелу. Полиција је била чудно обучена, све је изгледало јако рустично, а и цена услуге је била ненормално ниска. Задовољни амбијентом и осећајем који им је пружио, одлучили су да га посете и на путу кући. Само што више нису могли да га нађу: баш тамо где је требало да буде није било ничега. Фотографије које су начинили током првог бораква су мистериозно пропале, а чак се ни на негативима ништа није могло видети. Шта су доживели остаје мистерија до дана данашњег. Осим, наравно, ако нису све измислили. Пуковник ЈНА долетео из прошлости?! Последњи командир ескадриле ‘сејброва’ био је пуковник Радован Михајловић У току рата борио се за британски РАФ, а 1945.вратио се у земљу и био је један од најбољих пилота. Био је висок и вечито намргођен. На једном рутинском лету Радован је са својим ‘сејбром’ наводно пао пред самим прагом писте, код прилазних светала. Војска је све пречешљала, али није нашла ништа. Да ствар буде гора појавила су се два сведока која су тврдила да су авион видели пред само слетање на аеродром Плесо и да је, одједном, на њихове очи, дословце нестао. Наравно прича је у ваздухопловству одувек је било, касније би се проналазили мали делови уништеног авиона и пилоти би, у тишини, били сахрањивани у празне гробове.Ипак пуковник Михајловић сматран је несталим пуних пет година и тек тада му је супруга добила заслужену пензију. Нико о њој није водио рачуна, јер се пронела вест да је пуковник Михајловић пребегао, у бришућем лету, у Мађарску, и да се тамо ставио Русима на располагање. Чињеница да ни најмањи делић авиона никад није пронађен само је похрањивала тезу о вешто изведеном бекству. Временом, био је заборављен. Можете замислити како се хрватско зракопловство запрепастило када је, ни из чега, ‘сејбр’ слетео на загребачки аеродром. Пошто је, висок и потпуно неизмењен, у униформи ЈНА, пуковник изашао из некада тако популарног ратног авиона, зенге су га одмах ухапсиле. Ништа им није било јасно, поготово што је пуковник био пред потпуним лудилом. Хрватски командир ваздухопловства, генерал Тус, сматрао је да се ради о провокацији, али је провера документације докаузала да се ради о аутентичној личности. Проблем је био само у томе што је пуковник Михајловић провео у свом ‘сејбру’ пуних 28 година. Што се њега тиче, он је обавио свој задатак и вратио се. Није доживео никакве астралне сусрете, није видео друге светове, није био у прошлости или у будућности- он је, напросто, некако изгубио 28 година. То што је остао млад (односно стар, јер је имао 54 године) ситуацију је само чинило додатно трагичном. Супруга му је била одавно мртва, а и ћерка му је настрадала у аутомобилској несрећи, па је слика показана зету и уници. Зет га је препознао, али је унука одбила и саму помисао да јој се деда вратио из мртвих и из ко зна којег времена. Тадашњи помоћник министра МУП Хрватске Јерњак, понудио је да се пуковник, као избеглица, пошаље у Југославију. Каду су пуковнику Михајловићу рекли који је датум, колико је времена прошло и шта се све променило, хтео је да зна како се то десило. Био је чудно миран и чинило се да га само танка нит дели да не ‘откачи’ тотално. Покушали су да му објасне временске скокове, рупе у времену и слично, али он је само хтео да зна зашто се то баш њему десило. Изразио је жељу да још једанпут облети школски круг са својим ‘сејбром’, али је генерал Тус то категорички одбио. Хрватима је тај ‘сејбр’ стварно пао са неба као дар, исправан и скоро нов. Не знамо да ли је пуковник Михајловић пребачен на ову страну нити шта су Хрвати са њим урадили. Да ли је ова прича истинита или лаж, на вама је да сами просудите…

Правда је већ писала о овом догађају:Загонетка пропадања кроз временске капије и случај пуковника ЈНА Радована Михајловића

Извор: Вестинет.рс