Правда

Она је поделила научни и медијски свет на два велика табора: мејнстрим ортодоксне медицине, институционално представљен Светском здравственом организацијом – и учење које оспорава саме темеље званичне теорије, пише Дојче веле. Ситуација је слична оној са учењем о светској клими: мејнстрим представља већину – како на плану науке, тако и у медијима. Он има на располагању много већи простор и много већу подршку у јавности. С друге стране, опозиција није ни малобројна, ни некомпетентна. Чини је велики број заслужних научника, међу којима има како нобеловаца, тако и добитника других највиших признања из медицине и биологије. Српски лекар Тодор Јовановић, који спада у најоштрије критичаре званичног медицинског естаблишмента, произвео је природни лек који је био толико успешан да му је Министарство здравља САД почетком деведесетих година ставило на располагање лабораторију и сву потребну опрему у Вотергејту. То само показује да мејнстрим и алтернативна медицина често нису тако супротстављени полови – додуше, само док алтернатива својом критиком не задре дубље у функционисање здраственог система. А баш то карактерише Јовановића који тврди да је званична прича о сиди "превара“ коју је пратио на самом извору – он је имао своју ординацију у Дурбану и сарађивао са научним институтима Луј Пастер (и тимом Лика Монтањеа), институтом Каролинска у Шведској, Медицинским факултетом у Лондону итд. Изучавањем сиде се бави од самог почетка њеног постојања. Посебно скандалозан за медицински естаблишмент јесте став опозиције према којем се ХИВ не преноси сексуалним односом. Јовановић преноси да је за време свог рада у Јужној Африци имао прилику да прегледа стотине проститутки међу којима су неке имале сексуални однос без заштите са више од 1.000 мушкараца – и да ниједна није била позитивно тестирана на ретровирус. С друге стране, научница Јулијане Захер пише да је 1987. по налогу немачке владе радила на студији спроведеној на затвореницима – због претпоставке да тамо има доста оболелих услед хомосексуалног полног општења и вишеструког коришћења шприцева за дрогу. Студија је требало да траје 10 година, али је прекинута после две и по године јер није пронађена ниједна заражена особа. То, међутим, медији нису пренели – "није се уклапало у концепт“. Иста ауторка се позива и на студију спроведену у Калифорнији која је почела такође 1987. Тамо су током 10 година праћена 442 такозвана дискордантна пара (један партнер је ХИВ-позитиван а један ХИВ-негативан). Партнери су имали полне односе како за заштитом, тако и без ње. У Америчком журналу за епидемиологију је 1997. објављен резултат тог проучавања: није било преношења вируса. На то указују и други радови, међу којима и „Инфицирање ХИВ-ом у субсахарској Африци није објашњено сексуалном или вертикалном трансмисијом“ објављен 2002 (аутори: Гиселквист/ Ротерберг/ Потерат/ Друкер).

Прочитајте још:Смршајте помоћу меда и цимета: Направите напитак који топи масти у организму!

Извор: Дојче веле, Курир