Трамп тренутно жонглира са неколико трговинских сукоба, које је покренуо са савезницима, као и са ривалима. Његови захтеви, често најављивани на Твитеру, ухватили су трговинске партнере неспремне.
Пре само осам месеци, Трампови преговарачи су постигли договор са мексичким и канадским званичницима за који је речено да ће заменити северноамерички споразум о слободној трговини. Његове најновије претње, које је упутио чак и пре него што је Конгрес стигао да одобри договор, сигнализирају америчким партнерима да је наставак спорова и претњи сада норма у глобалној трговини, бар док је он у Белој кући.
Наравно, Мексико није једина Трампова мета. Његови конфликти превазилазе границе појединачних држава и прете да угрозе концензус постигнут после Другог светског рата, који каже да слободна трговина обогаћује свет.
Кина
Сукоб са Пекингом је највећи Трампов трговински конфликт и онај који је највише плашио економисте и инвеститоре. Он може да угрози 730 милијарди долара у роби и услугама који се годишње размене између ове две земље.
За сада се не назире крај сукобу. Разговори су прекинути почетком маја након што су САД оптужиле Кину да се повлачи из понуда постигнутих у ранијим договорима. Трамп је тада подигао царине са 10 на 25 процената на 200 милијарди долара годишњег увоза из Кине, која је одмах почела да тражи начине да узврати ударац. То би могло да буде коришћење вредности сопствене валуте као оружје у трговинском рату или закидање на кључним ретким хемијским елементима и процесима од којих свет зависи.
Последице би могле да буду огромне уколико се конфликт настави. Америчке компаније рачунају на Кину због значајног удела који има у њиховом профиту, као и због кључне улоге коју она има у стварању многих добара. Кини је потребно америчко извозно тржиште, посебно напредне технологије попут компјутерских чипова и софтвера, да би одржала своју економију.
Ипак, Трампова администрација тврди да су САД превише зависиле од Кине и виде раздвајање две земље као дугорочан циљ. Свака Кинина одмазда би само убрзала тај циљ.
Јапан
Трамп је назвао односе између САД и Јапана "драгоценим савезом" и рекао је да ужива у блиском односу са премијером Шинзом Абеом. Ипак, то није поштедело Токио његових претњи.
Иако је одложио своју одлуку, Трамп и даље тврди да ће повећати царине на увоз аутомобила из Јапана уколико две стране не постигну трговински споразум. Бела кућа жели већи приступ јапанском тржишту за своје земљораднике, као и да њихова аутоиндустрија сагради више фабрика у САД.
Постизање договора је кључно за Аба, чији су дугогодишњи напори да оснажи Јапан угрожени економским успоравањем Кине, највећег купца јапанске опреме и робе.
Мексико
Конфликт са Мексиком је сматран готовим. Међутим, Трамп је у четвртак подгрејао трговинске тензије претњом да ће наметнути царине Мексику уколико не заустави проток имиграната преко границе са САД.
Уколико своје претње спроведе у дело, озбиљне последице би се осетиле са обе стране границе. Захваљујући наметимакоје су поставили Кини, Мексико је сада највећи амерички трговински партнер.
Трговина је већ била ометена зато што је америчко особље правило дуже задржавање на граници. Као што је учинио са Јапаном, Трамп је и у овом случају запретио да ће подићи царине на увоз аутомобила произведених у Мексику.
Сукоб доводи у питање судбину прошлогодишњег споразума између САД, Мексика и Канаде, који је требало да наследи северноамерички договор о слободној трговони.
Европа
Могућност казнених царина из САД појавила се неколико месеци након што је америка прошле године подигла царине на увоз алуминијума и челика, што је разљутило њихове европске савезнике.
Трамп је тврдио да увоз страних аутомобила и ауто-делова штети америчкој аутомобилској индустрији и угрожава националну безбедност.
“Европске унија нас третира, рекао бих, горе од Кине. Они су само мањи. Шаљу Мерцедесе овде као да су колачићи” – рекао је он недавно.
Он је запретио царинама од 25 посто за милионе европских аутомобила које САД увезе сваке године. Бела кућа је одложила ову одлуку и оставила период од шест месеци да се реши проблем.
САД су се већ бориле у преговорима са ЕУ, која је одбила да размотри захтеве да се у Европи допусти више америчких пољопривредних производа. Трампова администрација каже да споразум без пољопривреде неће проћи Конгрес.
Неке земље као што су Француска и Белгија су се повикле из заједничких преговора зато што је Трамп пре две године одбио да потпише глобални пакт о климатским променама. Вође Зелене коалиције у Европском парламенту су најавиле да неће потписивати трговински договор са земљама које одбијају да се баве климатским променама.
Канада
Прошле јесени чинило се да је Трамп успео да постигне нагодбу о трговинским проблемима са Канадом са споразумом између ове две земље и Мексика. Између осталог, договор олакшава извоз америчких млечних проивода у Канаду.
Канада се нашла у средишту између САД и Кине. Она је постала центар дипломатског спора након што су њене власти ухапсиле Менг Ванжу, финансијску дирректорку кинеске фирме "Хуавеи", коју је су САД теретиле за превару. Кина је узвратила тако што је ухапсила двоје Канађања и оптужила их за шпијунажу, а увела је и рестрикције на поједине канадске пољопривредне производе.
Нови северноамерички споразум потписан прошле јесени садржи одељак познат као "Кинеска клазула", који се сматра отвореним притиском да се заустави слободна трговина између Кине и Канаде.
“Ако не одбранимо српску кућу, непријатељ ће доћи до нашег прага у…” Ко сматра Србију фронтом Европе сазнајте ОВДЕ.
Извор: Блиц
