Према подацима Светске метеоролошке организације (WMO), 20 најтоплијих година у историји мерења забележено је у протекле 22 године, а 2018. четврта је најтоплија након 2016., 2015. и 2017. године. Ове године очекује се додатно отопљење које потиче Ел Нињо.
- Ел Нињо је природна климатска варијација до које долази изменом енергије између океана и атмосфере на подручју Тихог океана. Огледа се као повећање температуре површине океана које онда делује на атмосферу. Вероватно је да ће ово учинити 2019. годину топлију од 2018. на глобалном нивоу. Истовремено ће се ефекти Ел Ниња осетити локално у пољопривредним и риболовним активностима на обалама Тихог океана - појаснио је др. Иван Гитлер, климатолог. Иако су релативно мањег интензитета, они могу придонети варијабилности у количини падавина и на нашим подручјима - нагласио је.
У сваком случају, човечанство ће се 2019. године суочити с низом екстремних временских догађаја, којих није фалило ни у протеклих 12 месеци. Година пред нама свакако је важна за провођење Париског климатског споразума, најсвеобухватнијег међународног договора у борби против глобалног загревања. Споразум, који је донесен у Паризу 2015. године, поставио је као циљ да се предузму све расположиве мере како би се ниво пораста глобалне температуре до краја 21. века задржала испод два степена, с тим да треба тежити порасту од 1,5 степена. Но, у окторбу ове године Међувладин панел за климатске промене објавио је извештај у којем упозорава да ћемо пораст температуре од 1,5 степени током 21. века избећи ако током 12 година емисије угљен диоксида смањимо за 45 посто у односу на 2010. годину. На недавној УН-овој климатској конференцији у пољском граду Катовицама донет је тзв. Рул Бук, приручник за коришћење Париског споразума у реалности како би се тај важни међународни споразум могао почети спроводити у пракси.
“Упутство за употребу” Париског споразума на 156 страна припремане су три године, а довршене су током 14 дана и ноћи тешких преговора у Катовицама. Оне одређују начине праћења деловања појединих земаља, при чему је земљама у развоју остављена могућност флексибилнијег приступа. Неке државе и групе за заштиту околине критиковале су коначни текст јер није довољно амбициозан у смањењу емисије гасова како би се довољно ограничило раст температура.
Научници су крајем ове године са забринутошћу констатовали да је, након три године стагнације, емисија угљеник диоксида 2017. и 2018. порасла, што је последица растућих привредних и инфраструктурних активности у неким земљама, на пример Индији и Кини. Ипак, има земаља које бележе привредни раст, али не повећавају емисије. Како бисмо зауздали опасне климатске промене, привредни развој без раста емисија гасова мора да постане глобални тренд.
- Заправо морамо да видимо битне помаке на недељном нивоу. У овом тренутку нису регулисани сви процеси који ће управљати Париским споразумом. Моја стручна позадина је геофизика, тј. климатологија, па ми је свет тзв. климатске дипломатије и правних процеса везаних за ублажавање и прилагођење понекад нејасан, каже климатолог.
Наше емисије угљеник диоксида, најважнијег гаса "стаклене баште", на нивоу су од готово 40 милијарди тона на годишњем нивоу, и то с трендом пораста! - упозорио је Гитлер. - Морамо да видимо јасно смањење ових износа већ у 2019. години. То ће бити главна мера успешности заједничког решавања проблема климатских промена.
Неки немачки медији су објавили да је руска хиперсонична ракета „Авангард“, са бојевом главом која може да лети и 27 пута брже од звука изазвала панику у Сједињеним Државама. Прочитајте ОВДЕ све о томе.
Извор: Jutarnji. hr
