Правда

Овако почиње своју исповест београдски бизнисмен Стојан Новаковић, који је као донатор Фонду „Милица Ракић“ из Земуна, како каже, „од стране порезника стављен на стуб срама“. Новаковић је власник фирме „Санкта тера“, која се бави трговином земљиштем. Српској јавности је познат као генерал Цопе, блиски пријатељ Жељка Ражнатовића, који је 1995. године испросио Светлану Величковић у Житорађи за Аркана. Касније је био званични власник ФК „Обилић“. За себе Новаковић тврди да је велики Србин, који је увек помагао унесрећене, па је тако постао и донатор Фонда „Милица Ракић“. - Како за злочин над недужном Милицом Ракић нико није одговарао, нама Србима је после њене смрти остало само да је се као народ сећамо и одајемо почаст. Зато сам без размишљања одлучио да помогнем при подизању споменика у Батајничком парку, који је данас познат као кутак Милице Ракић у њеном родном граду, и спортског центра који носи њено име. Ни слутио нисам да ћу због те своје доброте бити проглашен за криминалца - чуди се и данас Стојан Новаковић. Наиме, Новаковић је на предлог својих пријатеља 2008. године уплатио у Хуманитарни фонд „Милица Ракић“ 80.000 динара. Уплата је извршена 19. јуна 2008. године у име фирме „Санкта тера“ из Београда. Никада ми из Хуманитарног фонда „Милица Ракић“ из Земуна нису захвалили на тој донацији, нити сам ја то тражио, нисам желео да од тога правим пропаганду. До тада сам помогао око 500 српских малишана да безбрижније расту. Највише донација сам приложио фудбалским клубовима „Милиционар“, „Лион“ и „Бајмок“ за развој младих играча. Четири године од уплате у Фонд „Милице Ракић“ стигла ми је оптужница за утају пореза, уз претњу да ћу због тога ићи у затвор - прича видно узнемирен Стојан Новаковић. И објашњава да је донацију од 80.000 динара књижио као расход своје фирме „Санкта тера“ и да је фискалне 2008. године у Београду за то био ослобођен пореза. Када је, међутим, Новаковић фирму пренео и регистровао у општину Пећинци, из Пореске полиције у Руми је 2012. године поднесена кривична пријава за утају пореза.

Прочитајте још:Београдски жиголо заради очеву плату за ноћСтилизовани кукасти крстови: Неонацизам жив и здрав у Украјини

- Прво је Пореска управа из Руме подигла пријаву против мене јер нисам платио порез на расход који сам имао због хуманитарне помоћи. Потом је Пореска полиција написала кривичну пријаву, а јавни тужилац из Сремске Митровице, који је за то надлежан, подигао је оптужницу због кривичног дела утаје пореза. А ја сам поступио по закону, јер имам право да донације уписујем као расход. А третирали су ме као пореског обевезника којег треба уништити - тврди Новаковић. Порески службеник из Руме који је радио на случају Стојана Новаковића није желео да коментарише ове његове изјаве, само нам је незванично рекао да је „све урађено по закону“. И да се „детаља истраге не сећа“. Новаковић, који очекује позив на суђење због утаје пореза на хуманитарну донацију, међутим, веома добро се сећа свих околности. Прича да је разлог за ову врсту пореског прогона то што је 2008. од општине Пећинци тражио повраћај новца који му је дугован на основу обављених послова. Пећинци су му дуговали 18 милиона динара, а Новаковић општини 6 милиона динара. Предлагао је да се дугови пребију и да му се исплати 12 милиона динара. Уместо тога, зарачуната му је камата. Дуг је нарастао на невероватних 56 милиона динара. - Жалио сам се и нова власт је услишала мој предлог и укинула ту измишљену камату. Нажалост, оптужница за утају пореза је остала на снази. Срећом, у решењу за суђење судија пише да „оптужница показује степен вероватног, а не извесног, и да ће тек докази утицати на доношење коначне пресуде“. То ми је дало наду да верујем да ће суђење бити поштено и да нећу бити кажњен као криминалац зато што сам пре шест година помагао Хуманитарни фонд „Милице Ракић“ и допринео изградњи споменика - завршава своју причу Стојан Новаковић. Извор: Вечерње Новости