Правда

- Ако почнемо, од поткупљивих политичара, преко лекара који га препоручују до фармацеута који креирају инструменте за убијање, преко мулти-милијардерских финансијера клиника за абортусе, сви они су убице, Директно или индиректно сви они учествују у убијању невиних милијарди душа. О томе ће проговорити свака мајка која је абортус прошла, јер кад-тад мајка насела на ову бешћутну заваду осети да је изгубила део себе, своје сопствено дете а што оставља тешке последице по њено тело и душу - каже она. Она је и сама једном извршила абортус и написала је исповест о том догађају због ког осећа велико кајање: Мислите да абортус није убиство? Убиство је! А сви који га извршавају или на било који начин учествују у њему - убице сте! Убијате сопствену децу! Посебно би се требали запитати католици који на изборима дају гласове политичарима који подржавају убијање невине деце! Лекар је имао посла са свим врстама трудноћа између четвртог и шестог месеца. Отишла сам њему и питала: "Шта ћете са мном учинити?" Он је погледао мој стомак и тада рекао. "Извадићу мало течности и убризгати мало течности. Имаћете неколико жестоких грчева и избацити фетус." Питала сам: "Је ли то све?", Јер није звучало тако лоше. Али то што ми је рекао лекар није била истина. Отишла сам у болницу. Тамо ми је било узето 60 кубних центиметара плодове воде и убризган неки сони раствор. Чим је игла продрла у стомак, мрзела сам себе. Сваким сам делићем свога бића желела крикнути: "Молим вас, престаните, не чините то са мном!" Али нисам могла дати ни гласа од себе. Кад сона киселина уђе у унутрашњост, не постоји могућност повратка у првобитно стање. Следећих сам сат и по проживљавала како је моја мала ћерка, моја девојчица, бурно и жестоко ударала око себе борећи се за живот, док су је гушили, тровали, спаљивали киселином и давили до смрти. О свему томе нисам имала појма. Сећам се како сам с њом разговарала, рекла јој како то нисам желела и како бих желела да може да живи. Али она је умирала, и сећам се њеног последњег ударца. Тада више није имала снаге. Ја сам затим добила интравенску ињекцију да би се изазвали трудови. Дванаест сам сати имала тешке трудове. Затим сам 31. октобара, око 5,30 ујутро, донела на свет своју убијену ћеркицу. Већ је имала косу на глави, а очи су јој биле отворене. Требала сам је држати, јер сестре нису благовремено дошле. Сама сам је донела на свет, своје дете и држала га у наручју. Сестре су је замотале и бациле у неку посуду. Кад је било обављено све што је потребно и посуда изнета, ушле су у собу са неком женом која је имала пред собом последње тренутке порођаја. Родила је здравог дечака. Било је то веома болно за мене. После абортуса јавили су се стид и кајање и осећаји кривице. Замислите да држите у рукама сопствену ћерку и видите шта су с њом учинили!"

Прочитајте још:Убијен шиптарски кољач који је претио Србима у Косовској МитровициEво шта каже Србин ослобођен из украјинског заробљеништва!

- Зар заиста постоје они који ће вас и даље уверавати да убијање сопственог детета у стомаку није убиство јер оно није изашло на светлост дана? Постоје. И ти људи су на сваком кораку. Врбују, боре се и траже проливање крви. Веровали или не, чине управо то. Пред нашим очима проливају невину крв нерођене деце и то уз подршку глобалне светске политике па тако број убијене деце досеже невероватне размере. И још нам говоре како је то сасвим уреду - сматра данас Ненси Џо Ман која за себе каже да је због абортуса себе сматрала "мајком монструмом". Извор: Бошњак.ком