Правда

– Сувише је рано да се спекулише о потенцијалним и новим путевима за овај гасовод и дискусије о „Јужном току” и регулаторним питањима воде се на различитом локалном и европском нивоу, објашњавају у овој компанији. Траса „Јужног тока” преко Бугарске и Србије изабрана је после неколико година детаљних геолошких, геофизичких и економских истраживања. Изабран пут се показао као најбоља опција и то на бази комерцијалних, еколошких, социо-економских и техничких критеријума. Упитан шта је евентуални план Б за „Јужни ток”, у случају да Бугарска под притиском Европске комисије ипак одустане од пројекта, у Гаспрому кажу, да је сарадња са Бугарском о пројекту „Јужни ток” од највећег значаја за ову компанију. Бугарска је мост „Јужног тока” за Европу. Њихова економија ће имати велику корист од улагања у „Јужни ток” због развоја инфраструктуре и отварања нових радних места. Надамо се да „Јужни ток”, као велика пословна инвестиција, неће бити политизован у Бугарској или негде другде, истичу у „Гаспрому”.

Прочитајте још: Ко све подржава Вучићеву одлуку о Русији и зашто!?

Душан Бајатовић, генерални директор „Србијагаса” недавно је нашем листу рекао да ће се урадити мала измена трасе у Војводини, јер ће гасовод уместо у Италији завршити у Аустрији у Баумгартену, највећем европском складишту гаса, наводи Политика. „Србијагас” ускоро завршава експропријацију за трећу деоницу трасе гасовода и чека добијање грађевинских дозвола за почетак радова на изградњи. Бајатовић је објаснио да не постоји ниједан разлог да се „Јужни ток” као енергетски објекат не изгради у Србији, као ни у другим земљама кроз које треба да прође. – Сигуран сам да ће тако бити. Све што се тиче трећег енергетског пакета апсолутно су решива питања и проблеми. С обзиром на то да се ради о енергетском пројекту од геостратешког значаја, пре свега за енергетску стабилност и безбедност ЕУ, који нема алтернативу на средњи, а вероватно ни дужи рок, без обзира на украјинску кризу, или баш због ње, „Јужни ток” ће бити реализован у року, био је категоричан Бајатовић. Он подсећа да се ради о пројекту у коме Србија има минималне ризике, а велику економску, енергетску и политичку добит. Наша земља иначе увози око 2,5 милијарди кубика гаса годишње, а највећи део тих количина стиже преко Украјине и Мађарске.