Прочитајте још: Мађари за Косово спремни!Владимир Гоати, председник Транспарентности Србија, каже да не постоје хемија и физика када се ствара нови вођа, већ је то алхемија. Он наводи пример када је „човек изванредних способности” Зоран Ђинђић 1992. године постао шеф изборног штаба на своју иницијативу и увећао број посланика. Тада је рекао: „Ако после избора у парламенту буде више од 20 посланика, кандидоваћу се за лидера странке.” „ДС је освојио 29 мандата у парламенту и догодило се претварање човека у лидера. С некима се судбина поиграла, па је тако Чедомир Јовановић после оснивања фракције истеран из ДС-а, да би после тога основао ЛДП, који је до последњих избора прелазио цензус. Александру Вучићу богови су били нешто наклоњенији. ЛСВ Ненада Чанка добио је револуционарну дивиденду, али су остали на регионалном нивоу. Томислав Николић, који је због фракционашења избачен из отаџбинске управе СРС-а, успео је да се преобрази у националног лидера.” Гоати каже да су „животи” вођа кратки – као вилиног коњица – али да се неки држе власти иако партија губи. „У нашим партијама функционери бирају функционере. ЛДП иде на непосредне изборе с једним кандидатом а бирачи су партијски чланови. Трећа партија по снази у Великој Британији, такође ЛДП, решава питање избора тако што парламентарни одбор предлаже два кандидата а чланство бира једног, што је свакако боље него кад се гласа за једног понуђеног кандидата. Исто то радио је ДС на општинском нивоу. Партијско чланство у Европи сматра да је велика част да бира партијског лидера. У америчком систему политичари се сами кандидују а чланство их бира.” Гоати каже да нема инстант лидера, већ он мора да има политичку и институционалну подршку, али и подршку богиње среће. А да би се подстицало чланство странке, треба им препустити избор функционера. „Да би знали ко се од функционера допада грађанима морамо имати процес правилних избора. А не као кад је 1992. године Слободан Милошевић имао противкандидата Радмилу Анђелковић или Војислав Шешељ Мају Гојковић. То су спаринг партнери који су добили по неколико процената гласова.”
Како се у Србији постаје политички вођа!?
Да ли је у опозицији потребна смена генерација? Како написати нови програм и открити и одшколовати нове звезде на политичком небу? Драгомир Анђелковић, политички аналитичар, каже да лидере пре свега стварају повољне околности. „Нема тих унутрашњих механизама у странкама, нити личних квалитета политичара, на основу којих би они на националном нивоу били препознати као лидери, ако за то не постоји згодна прилика. А ње за сада нема. Отуда од успеха или неуспеха власти у домену онога што од ње грађани очекују, а не од опозиције, зависи када ће на површину избити политичар који ће задобити широко поверење власти. Харизма је суштински изгубила значај јер је компензује маркетинг. Али, да би политичари могли да заблистају, морају се наћи у прилици да доспеју у истински фокус јавности. Значи да у право време и на право место мора да их избаци талас околности, а на њима је да умеју да их препознају и да их користе.” Анђелковић каже да се то десило с актуелним државним врхом и с немалим бројем политичара који су играли значајну улогу после 5. октобра, мада се и пре тога причало да су истрошени. „И сада у врховима опозиционих странака можда постоје људи чија звезда у за њих повољном тренутку може да засија. То не значи да партије не треба да се потруде кроз разне активности, од школа младих лидера, усавршавања постојећих, до свеже лидерске крви, како би у одговарајућим околностима изникли нови лидери. Иако нису сви водећи опозициони политичари истрошени, већина њих јесте. Србији је потребна снажна опозиција и озбиљне нове странке, а прилике за релевантне лидере ће се створити и ако их искористе биће истински конкуренти власти.” Оливер Дулић, бивши политичар који се вратио у струку и сада је хирург, сећа се почетака у Демократској странци. „Били смо клинци и ишли у политичке школе, а једна од њих била је Фонд за политичку изузетност. Учили смо политичке технике, као што је, на пример, јавни наступ, али и државни систем. Цела селекција ишла је од тих школа, а прва селекција била је на локалним нивоима. То су фиксирале светске странке, јер човек се роди с талентом, али га треба брусити. Та струка се учи, као и свака друга.”
Извор: Политика (Ивана Анојчић)
Бонус видео
Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.
портала "Правда" као и ТВ продукцију.
Донације можете уплатити путем следећих линкова:
ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.
Колумне
Слободан Рељић: Како се добија рат против друштвених мрежа
Истраживања показују да малолетници који проводе више од три сата дневно на друштвеним мре...
СИРИЈА ПОСЛЕ АСАДА: Нова нада или ирачки и либијски сценарио!?
Зашто нови шеф Сирије Мухамед ал-Голани и његов тим игноришу израелску агресију?
Вероватно само лењи себи нису поставили питање: зашто нови шеф Сирије Мухамед ал-Голани и ...
Слободан Антонић: Да нас ситно не самељу
Блокадери, онда и данас, у персоналном смислу нису исти, али у структуралном јесу. Већина ...