Прочитајте још: Николић: Са Дачићем нешто није у реду!Лист наводи да се Србија залагала за пројекте модернизације пруге Београд - Бар, за градњу аутопута од Ниша до Приштине и за пругу Београд - Сарајево. "Положај Хрватске на овој Берлинској конференцији у Бриселу виде значајним у политичком смислу, јер се Хрватска, као нова чланица ЕУ, доживљава и као глас региона у ЕУ и као европски глас у регији, а у неким пројектима, о којима је говорио премијер Србије, попут царинске уније у регији, или јачања међусобне трговине, Хрватска управо због чланства у ЕУ не може нити формално учествовати", пише Јутарњи лист. Угледни британски магазин Економист, како наводи лист, изазвао је велико узбуђење у хрватској политичкој јавности када је тврдио да се Хрватска све више одмиче од свог региона, напуштајући позицију лидера, и све више окреће према Европској унији. Хрватски су политичари промптно реаговали и рекли како то никако није истина, већ да је Хрватска битнија него икада. Но, само дан након објаве анализе Економиста, из Европског парламента стигло је још једно упозорење - нико од хрватских представника у Европском парламенту не жели да седи у одбору који ће преговарати са Србијом око уласка у ЕУ, пише Јутарњи лист. "Иако чине готово половину одбора за БиХ, на чуђење европских колега, наши заступници активно избегавају ишта имати са Србијом. Европа је препознала тај став и полако се све више окреће према Србији као кључу за даље расправе око будућности Балкана", закључио је загребачки Јутарњи лист. Лист истиче да док српски медији пишу да је Александар Вучић одушевио Меркелову, албански медији истичу да је Еди Рама миљеник Меркелове, јер је једини који је наступио на конференцији за штампу заједно са Меркеловом. Медији на Косову пишу да су се Вучић и Дачић сликали испред заставе Косова уз заставе других земаља учесница, те истичу Хашима Тачија као најуспешнијег и као оног који је стајао ближе Меркеловој. Свако је на свој начин себе промовисао лидером, пише Јутарњи. Јутањи наводи да с једне стране Хрватска има улогу ЕУ чланице и зато је перципирана као лидер регије, али са друге стране баш зато што је чланица ЕУ она је спречена да учествује у неким важним пројектима у региону. Извор: Танјуг, Јутарњи, Правда
Београд ближи Берлину од Загреба...
Самит о Западном Балкану у Берлину, званичници ЕУ виде као могућу прекретницу за будући процес проширења Европске уније према тим државама, наводи лист и указује да, како је Немачка до сада била међу највећим скептицима наставка проширења, сама чињеница да сада управо Берлин даје јемство да ће се тај процес наставити, у Бриселу се види као "снажна порука у право вријеме". Сада, када најважнија политичарка Европе Ангела Меркел окупља у Берлину лидере регије, и даје им јемства да ће једног дана њихове државе бити у ЕУ ако испуне услове који се од њих тражи, и остатак Европе позитивније ће и с мање оклевања гледати према тој регији, оцењује лист. За лидере региона, пише Јутарњи, састанак у Берлину била је прилика за самопромоцију, али свакако и за представљање пројеката за које могу добити део средстава из разних европских извора, али и привући приватни капитал као инвестицију. У ЕУ кажу да је добро што су се готово све делегације из региона залагале за заједничке пројекте. "То је битно јер то значи да су схватили како тако лакше могу доћи до средства из ЕУ фондова, који следе и политичке циљеве", каже један ЕУ дипломат, који је учествовао на том скупу, преноси Јутарњи лист.
Бонус видео
Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.
портала "Правда" као и ТВ продукцију.
Донације можете уплатити путем следећих линкова:
ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.
Колумне
Ћеранић: Главне западне амбасаде прате сваки Додиков уздах, а о злочину у име Алаха – преко воље
Проблеми са логиком, или Како је Русија затворила бензинску пумпу
У Казању је завршен састанак земаља-чланица БРИКС-а. Неки од резултата.
ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ - БОГОСЛУЖБЕНА РЕФОРМА: Шта је учио патријарх Павле ( КЊИГА НА ПОКЛОН )
Већ деценијама у Православној Цркви трају покушаји реформе богослужења.
Слободан Антонић: Етнички неутрална Србија
На црној листи песама забрањених за емитовање на радију и ТВ, све до краја осамдесетих год...