Правда

Посланици државне скупштине недавно нису изгласали Закон о донирању органа, што је додатно негативно утицало на свест грађана. Новина тог документа била је увођење подразумеване сагласности, односно да су сви грађани потенцијални донори после смрти, осим ако се томе, за живота или после смрти, не успротиве чланови породице. По важећем закону, донори су само они који су потписали донорске картице. Лекари објашњавају да се, рецимо, са живог донора могу трансплатовати бубрези или део јетре, док срце, плућа, панкреас, само од пацијента који је у клиничкој смрти. Ових дана доктор Мирослав Фемић, председник Друштва за борбу против дијабетеса, позвао је посланике да изгласају закон о трансплантацији, али и верске поглаваре да у својим конфесијама утичу на вернике да завештају органе.

Прочитајте још:

Kомандир украјинског батаљона „Донбас“ : Издали су нас политичари и војни врх

Ево како је настрадао Стеван Синђелић

- Сваком човеку, док је жив, пре ће бити потребан орган или неком његовом, него што ће имати прилику да га уступи. Такође желимо да подигнемо свест грађана у смислу донирања органа после смрти. Црна Гора је потписала међудржавни споразум са Хрватском о учлањењу у „Еуротрансплант“, тј. банку органа за Европску унију, чиме се отворила шанса нашим грађанима да добију орган преко ове институције која покрива државе са око 130 милиона становника. Међутим, да бисмо добијали органе, морамо и да их дајемо, тј. мора да постоји реципроцитет - саопштио је др Фемић. Да православне помесне цркве прихватају донорство органа и трансплантацију како од живих тако и мртвих давалаца, под условом да је одлука заснована на слободи воље и љубави, потврђује и протојереј-ставрофор др Борис Брајовић, професор са државног Универзитета у Подгорици. - Чувена фреска из Музеја светог Марка у Фиренци из 15. века, са више од хиљаду и по ликовних варијанти, а која приказује светог Козму и Дамјана како пресађују ногу са преминулог Етиопљанина на повређеног ђакона Јустинијана, најбоља је потврда хришћанског одговора на биоетичка и медицинска питања - каже отац Борис. Та заједничка брига за немоћне и угрожене део је оне историје која започиње оснивањем болница у Хиландару и Студеници што је учинио Свети Сава, а чије је искуство неколика векова касније преточено у Хиландарски медицински кодекс, каже отац Борис. - Сва она биоетичка питања која ће у будућности искрсавати морају се одређивати и проверавати не само у односу на квалитет и дужину људског живота, већ и у односу на његову есхатолошку и евхаристијску димензију. За нас хришћане то значи могућност да агапијски откријемо и себе и Бога. Ако тога немамо у нашим животима, залуду нам и етичка и духовничка звања. ЛИСТЕ ЧЕКАЊА У ЦРНОЈ Гори, према подацима из Клиничког центра, на трансплантацију бубрега чека око 60 пацијената, на јетру 12, док предстоји формирање листе чекања за пресађивање срца. На програму хемодијализе се налази више од 200 пацијената. Годишња цена дијализе по пацијенту кошта око 25.000 евра, док су трошкови лечења оних којима је извршена трансплантација 500 евра. Извор: Вечерње Новости