Правда

У Србији су, међутим, као и у већини земаља источне Европе, болести срца и крвних судова и даље најчешћи узрок смрти: од њих је прошле године преминуло 53.367 становника - 28.862 жене и 24.505 мушкараца! С овом црном статистиком смо на трећем месту по умирању од кардиоваскуларних болести, одмах иза Русије и Украјине. Све чешће, нажалост, те болести нападају и младе. Магистар Наташа Мицковски Каталина из Одељења за превенцију и контролу незаразних болести у Институту за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут", каже за "Новости" да је у периоду од 2004. до 2013. године стопа смртности од болести срца и крвних судова у Србији опала са 762,0 на на 744,9 на 100.000 становника. Ипак, небрига према здрављу, масовно уживање у пороцима као што су дуван или масна и слана храна, и здравствена просвећеност на таквом нивоу да се многи хвале да читаву деценију нису били код лекара, има озбиљне последице, које статистика бележи кроз неке друге параметре: - Стопе умирања од болести узрокованих повишеним крвним притиском порасле су од 2004. до 2013. године за 107,1 одсто - упозорава др Мицковски Каталина. Повишен крвни притисак, који је један од главних узрока пропадања крвних судова, има 47 одсто одраслог становништва!

Прочитајте још:

(УЗНЕМИРАВАЈУЋИ ВИДЕО) Уништена колона снага ДНР

Старац Пајсије Светогорац: Истанбул ће бити враћен Грчкој!

Према последњим подацима популационог регистра, за годину дана са дијагнозом акутни коронарни синдром, који укључује акутни инфаркт миокарда и нестабилну ангину пекторис, евидентиран је 22.981 случај, а за 5.817 пацијената исход је био фаталан. Стручњаци упозоравају да ризик за појаву инфаркта код мушкараца расте после 45, а код жена после 55. године живота. А, ризик за појаву шлога се удвостручава са сваком наредном декадом, после 55. године живота. - У Србији сваки трећи умрли од инфаркта и сваки девети умрли од шлога током 2012. године није напунио 65 година живота - каже др Мицковски Каталина. - Код мушкараца је, у просеку, дијагностикован инфаркт у 62. години, а код жена у 68. години, док је 49 одсто оних који доживе инфаркт млађе од 64 године. Нажалост, све је већи број оних који доживе срчани или мождани удар у двадесетим и тридесетим годинама. За три године регистровали смо девет акутних коронарних случајева код младих узраста 18-19 година! Захваљујући бољој дијагностици и терапији, у Србији је за 10 година смртност од цереброваскуларних болести смањена за 18,7 одсто. Ипак, мождани удар је водећи узрок смртности у Србији, јер сваке године од 21.000 до 24.000 људи доживи шлог, трећина њих умре, а трећина оних које болест погоди остану инвалиди, неспособни за самосталан живот. Са око 3.000 можданих удара на милион становника, што је двоструко више него, рецимо, у Швајцарској, Србија је у самом светском врху. Иако у многим случајевима мождани удар наступа баз икакве најаве у виду симптома који би раније упозорили на проблеме с крвним судовима, ако се на време реагује, има спаса. Зато је важно да лекари хитне службе који први стижу до пацијента буду свесни колика је њихова улога у збрињавању пацијената са акутним можданим ударом, а на то је на предавању у амфитеатру Ургентног центра указала професор Љиљана Беслаћ Бумбаширевић, начелник Одељења ургенте неурологије. - Иако је мождани удар првенствено болест старих, у земљама попут наше, сваки пети оболели има мање од 45 година - упозорила је она. - Постоји лек који драстично смањује инвалидитет и побољшава квалитет живота, али под условом да га пацијент добије у прва три сата од почетка симптома. Извор: Вечерње Новости