Прочитајте још:- Морамо да се пробудимо и схватимо да инфективне болести нису нестале, да нам се враћају неке старе, да имамо све више инфекција, а да нам прети појава и потпуно нових непознатих инфективних болести - упозорава професор др Мијомир Пелемиш, инфектолог и клинички фармаколог, директор Клинике за инфективне и тропске болести Клиничког центра Србије. * Каква је тренутна ситуација? - У ово време актуелне су разне инфективне болести, а најчешће су цревне инфекције, како оне узроковане бактеријама, тако вирусне. Када су у питању бактеријске инфекције, најчешће су узрочници салмонела, шигела и ешерихија коли, која изазива путничке проливе. Од вирусних инфекција, највише има оних узрокованих норовирусима. Лети (а посебно у околностима поремећеног водоснабдевања) чешћа је појава и хепатитиса А (заразне жутице). У овом периоду се појачано јављају и болести које преносе комарци (грозница Западног Нила), крпељи (Лајмска болест) или глодари (хеморагијска грозница са бубрежним синдромом).
“УВЕЗЕНЕ“ БОЛЕСТИ * Неке инфективне болести нису присутне код нас, али то не значи да од њих не прети опасност? - Имамо регистроване оболеле од неких болести којих нема код нас. То су „импортоване“ болести, које најчешће доносе наши грађани по повратку из иностранства. Такав је случај са маларијом, које нема у нашој земљи али има доста људи који путују у земље где има ове болести и доста других, попут разних хеморагијских грозниица (денга, жута грозница за коју срећом постоји вакцина), неких одавно и својевремено присутних бактеријских болести (куга и колера), затим инфекције диморфним гљивама (углавном нападају плућа и већином су везане за Северну и Јужну Америку), као и болести које изазивају паразити попут трипанозомијазе и филаријазе, као и многих других.
* Страховали смо од епидемије вируса Западног Нила после поплава, а до ње, ипак, није дошло. - Прошле године смо имали епидемију изазвану овим вирусом. Ове године, иако смо имали благу зиму, хладније лето и велике поплаве, дакле све услове за епидемију, епидемије нема. Засада имамо само појединачне случајеве обољења, које је најопасније за тешке хроничне болеснике и старије особе. Како код већине заражених болест прође асимпоматски, вероватно у томе лежи разлог изостанка епидемије: прошле године велики број људи је дошао у контакт са зараженим комарцима и практично без симптома прележао болест. Уз то треба нагласити да не носи вирус сваки комарац, крпељ, бува, и да самим тим није сваки убод инфективан. * Није било ни повећања цревних зараза. - За то је најзаслужнија добра организованост здравственог система, одличан рад свих служби укључених у збрињавање ове катастрофе и посебно добар рад служби за превенцију заразних болести. Они су били на терену и едуковали становништво како да се чува од инфективних болести, које хигијенске мере да предузима. Тако да засада нисмо имали очекиване епидемије. * Које су то „нове“ инфективне болести које сада виђате у већој мери? - У последње време актуелне су условно речено „нове“ болести попут туберкулозе, псеудомембранозног колитиса и проблеми са различитим инфекцијама које проузрокују мултирезистентне бактерије. Туберкулоза је болест која није ишчезла. Јавља се углавном због смањене отпорности организма, док лоши животни услови нису више од толиког значаја, а све је већа отпорност бацила туберкулозе на постојеће антитуберкулозне лекове. Оно што је посебно важно истаћи је да треба имати на уму појаву све већег броја оболелих од ванплућне туберкулозе, (туберкулоза бубрега, јајника, јетре, слезине, лимфних жлезда), која се много теже открива и лечи. * Шта се променило у узрочницима инфективних болести, па се опет сусрећемо са епидемијама? - Према најновијим стручним подацима, сматра се да долази до измене генетске структуре вируса и због тога настају епидемије, које се разликују од оних у претходним деценијама, јер је узрочник променио своју грађу и постао вирулентнији. Пример за то су вируси грипа који су претходних година погађали свет (Х5Н1 и Х1Н1). Према подацима Светске здравствене организације вирус који је довео до појаве епидемије еболе у западној Африци ове године такође је изменио своју генетску грађу и тако постао опаснији, лакше се шири и изгледа да доводи до веће смртности. И знатно је теже контролисати епидемију. * Да ли нам, условно речено, већа опасност прети од вируса или бактерија? - За неке вирусне болести немамо терапију која делује на узрочника, већ је лечење само симптоматско. За друге као што су херпес вирусне инфекције, грип, ХИВ, неки вирусни хепатитиси терапија постоји, а за још неке болести терапија је предложена и у процедеури је увођења. С друге стране, иако имамо проблем са све већим бројем бактерија отпорних на антибиотике, и даље имамо на располагању велики број ових лекова. * Бактерије отпорне на већину или све постојеће антибиотике су велика опасност за човечанство. - И у нашој земљи имамо појаву бактерија отпорних на све антибиотике, али стање још није забрињавајуће, као што је у неким земљама у свету. Такође у сталном је порасту број гљивичних инфекција, које полако постају све већи проблем здравственог система. Како је превенција увек боља од лечења требало би радити на развоју нових вакцина за одређене болести које угрожавају људску популацију, а постојеће вакцине редовно примењивати према календару вакцинације. * Зашто долази до све веће отпорности бактерија на антибактеријске лекове? - Један од главних разлога је нерационална примена антибиотика, као и неблаговремена дијагноза болести. И бактерије, као и вируси, мењају генетску грађу. На пример, код псеудомембранозног колитиса, пролива који настају после дуге и нерационалне употребе антибиотика, бактерија Цлостридиум диффициле је изменила грађу и постала патогенија. Да бисмо смањили ову опасност, потребно је спроводити строгу контролу прописивања антибиотика, да лекари резервне антибиотике чувају за најтеже бактеријске инфекције, а за лакше да користе старе и проверене анбитиотике. Нових антибиотика нема довољно на тржишту, а неће их скоро ни бити у већем броју, јер за развој само једног новог лека треба више од 10 година. Извор: Вечерње Новости 
