Правда

Реторика НАТО и Русије одавно није била усијанија, а оба блока вуку потезе који их приближавају отвореном сукобу. Нову рунду заоштравања, баш у тренутку када се чинило да је Контакт група за Украјину почела да тражи одрживо решење сукоба, отворио је генерални секретар Алијансе Андерс Фог Расмусен. Он је најавио оснивање елитног војног одреда који ће бити спреман да експресно реагује на сваку могућу кризу. Уследио је иступ новоименоване шефице европске дипломатије Федерике Могерини која је у Европском парламенту изјавила да ЕУ више не види Русију као стратешког партнера и да Европа мора да нађе заједнички одговор на украјинску кризу. Одговор Москве стигао је у форми интервјуа који је за РИА Новости дао заменик секретара Савета за безбедност Михаил Попов који је најавио да ће Русија због нарасле опасности од НАТО-а до краја године променити своју војну доктрину. Расмусен је истакао да ће нова јединица НАТО снага бити попут врха копља упереног против евентуалних нападача на Алијансу чиме је подсетио на Џорџа Буша који је својевремено улазак Румуније у НАТО окарактерисао као „врх копља НАТО-а усмерен ка Истоку”. Челници Севроноатлантске алијансе су и овог пута загледани на исток одакле после „случаја Крим” очекују највећу опасност. НАТО додуше већ има трупе оспособљене за брзо дејствовање, али се на самиту Алијансе заказаном за четвртак и петак у Велсу очекује оснивање још ексклузивније јединице. То би значило да ће време за брзо деловање које је данас у НАТО трупама пет дана бити смањено на максимално два дана. Јединица ће бројати око 4.000 војника који ће бити обучени за акције из воде, ваздуха, и са копна.

Прочитајте још: НАТО самит у знаку подела и нејединства!?

Разлог који НАТО наводи је опасност која од Русије вреба његове чланице у источној Европи. Вашингтон стога жели да им поручи да буду спокојне јер ће Америка поштовати један од основних принципа на којима почива Алијанса – напад на једну чланицу је напад на цео савез. Забринуте источноевропске земље су од централе НАТО захтевале да на њиховим територијама распореди сталне трупе како Русија не би ни помислила да их нападне. Идеја је одбачена делом због великих трошкова, а делом и због тога што НАТО, према оцени „Њујорк тајмса”, не жели да прекрши споразум из 1997. са Русијом који обавезује Алијансу да у овим земљама не прави сталне базе са великим бројем војника. У Москви међутим страхују да поштовање овог принципа није дугог даха и да је питање времена кад ће НАТО у источној Европи поставити нове војне базе. „НАТО је једна од највећих војних претњи за Руску Федерацију и очекујемо да ће покушати да појачају војно присуство у региону и разместе тенкове у Естонији, чланици НАТО која граничи са Русијом”, оцењује Михаил Попов. Заменик секретара руског Савета за националну безбедност је истакао да није успостављен равноправан дијалог са осталим партнерима у решавању украјинске кризе и да се од Русије све време очекују једнострани уступци. „Потпуно необјективно се одређује улога и место Русије у украјинским догађајима, и у складу с тим, доносе се погрешни закључци и усвајају неадекватне мере”, рекао је Попов, додајући да је против Русије покренут информативно-пропагандни рат без преседана и да се формира „лик непријатеља” од Русије, док се њен политички курс посматра као нова претња НАТО-у. Истовремено медији и аналитичари на Западу тврде да се дешава супротан тренд и да Русија од НАТО алијансе прави „страшило”. Кажу да је Путин у безразложном страху од баука Алијансе повукао радикалне потезе у Украјини чиме је индиректно учинио оно што већ одавно никоме није пошло за руком – покренуо је већ помало окоштали механизам НАТО савеза. А шта кажу чињенице? Земље некадашњег Источног блока су у релативно кратком временском периоду, једна за другом, постале чланице НАТО-а. Естонија, Летонија, Литванија, Пољска, Чешка, Словачка, Мађарска, Румунија, Бугарска формирају малтене непрекинут низ чланица Северноатлантског пакта у непосредном комшилуку Руске Федерације. Москва се донедавно „бранила” Белорусијом, Украјином и Грузијом, као својеврсном тампон зоном на својој западној граници. Украјина и Грузија на Западу виђене су као потенцијалне чланице НАТО-а па је утолико више разлога за руску забринутост. На Западу међутим оцењују да је руском анексијом Крима уништен сваки потенцијал за развој некаквог стратешког партнерства са Русијом. Украјина у свему томе, упркос својој величини, изгледа у већој мери као објекат него као субјекат у комбинаторици којом се договара њена судбина. Ипак, све се чешће спекулише о иницијативи Украјине о напуштању ванблоковског статуса и кретања путем НАТО интеграција. На такве најаве реаговао је јуче и руски шеф дипломатије Сергеј Лавров који је оценио да би такав сценарио подрио мировне напоре за решење украјинске кризе, као и да је идеја потекла са Запада. За Америку и НАТО, Украјина се у стратешким прорачунима доживљава као земља окружена са четири изузетно значајне регије: централна Европа, чије је прикључивање Алијанси, ако занемаримо мале и уситњене земље у делу западног Балкана, практично већ окончано, Кавказ, где се налазе стратешки правци даљег проширивања, Црноморска зона и можда најважније приближавање Русији.