Правда

У Црној Гори, од мора до Дурмитора, скривених продавачица љубави има на саобраћајницама, у диско клубовима, кафићима, хотелима... Упућени тврде да је у Подгорици лако наћи јавну кућу, само ако знате где да тражите. На јахтама по приморју лепотице продају тело, а кроз „Сигурну кућу“ прошло је више од 70 жена које се баве најстаријим занатом. - Код макроа је тренд да траже девојчице или дечаке од 13, 14 или 15 година - наводи Љиљана Раичевић из „Сигурне женске куће“, која се залаже за строжије казне за макрое, подводаче, али и оне који користе „љубавне услуге“. Љиљана Раичевић истиче и да би легализација проституције била „поклон“ за своднике и секс индустрију. - Потпомогла би трговину женама у сврху сексуалне експлоатације. Они који воде борделе обогатили би се на рачун проституције, а те жене не би имале сигурну плату, нити би имале увид колико газда зарађује на њима - категорична је Раичевић. Пре 12 година одлуком суда у Луксембургу чланицама Европске уније дозвољено је да проституцију законом дефинишу као професију. У „Сигурној женској кући“ истраживали су како се то одразило у Немачкој. - Немци су дошли у апсурдну ситуацију, након што је легализована проституција. У борделима је понестало проститутки, па су их тражили преко Завода за запошљавање. И онда су жене до 55 година које одбију тај посао изгубиле права и накнаде које им је обезбеђивала служба запошљавања - истиче наша саговорница. Љиљана Раичевић сматра да би се легализацијом, ипак, побољшала здравствена заштита проститутки. - Када оболе, више ником нису потребне. Макрои им окрену леђа, па не чуди да већина тих жена касније има проблем са дрогом, алкохолом. С друге стране, ми не можемо знати какво је стање девојке с обзиром на чињеницу са колико је мушкараца општила - истичу у СЖК. Један од главних аргумената оних који се залажу за легализацију овог заната је зарада од пореза. У Шведској, на пример, у буџет се слије више пара од јавних кућа него од фабрике аутомобила.

Прочитајте још:Параћин: Нема ко да пише решења угроженима од поплаваОпљачкан манастир Свете Тројице

Предраг Дрецун, економски аналитичар, сматра да се црногорски буџет легализацијом проституције не би нарочито окористио. - Било који бизнис, па и овај, боље је да је уређен законом, него да се развија на црном тржишту. Овде је реч о услузи која има третман најстаријег заната на свету и тешко се може искоренити било чиме. У крајњем, да ли ће бити легализована или не одлучиће надлежни, али сматрам да економски ефекти од тога, макар у почетном стадијуму, не би били видљиви - прокоментарисао је Дрецун. Сличан је став и економиста у региону. И у Србији, Босни и Херцеговини, такође се води дебата о легализацији најстаријег заната, а црногорски заштитник људских права и слобода Шућко Баковић поручује да о томе треба промислити. - Не треба поступити исхитрено. Потребно је озбиљно научно истраживање и тек на основу резултата определити се за решење. Основно је водити рачуна о људским правима, како и на који начин да се заштите особе које су се определиле да на тај начин зарађују за живот - каже Баковић. Извор: Новости