Правда

Како ће изгледати нови концепт организације тајних служби, открио је председник скупштинског Одбора за контролу служби безбедности Момир Стојановић, некадашњи први човек ВБА, на округлом столу Београдског центра за безбедносну политику. - Србија нема ваљан законски оквир који би гарантовао интегритет и кредибилитет безбедносним службама. И власт и опозиција сложили су се да нам је потребан нови закон о БИА, али пре него што га донесемо, неопходно је поставити безбедносни сектор на нове основе. Треба спојити цивилну и војну обавештајну службу под једну капу, а цивилну и војну контраобавештајну службу под другу. Трећа би била нешто налик америчком ФБИ - каже Стојановић. Он објашњава да се данас организованим криминалом бави СБПОК при МУП, који није под цивилном контролом скупштинског одбора, јер није агенција. Зато би требало СБОК издвојити из МУП и направити посебан биро, али и мониторинг центар, где би на једном месту били сви прислушни уређаји и одакле би биле вршене све мере тајног праћења (прислушкивање, пресретање електронске поште, убацивање „тројанаца“ у компјутере...). Републички биро би био под капом Министарства правде, а не полиције, а о мониторинг центру, према Стојановићевим речима, већ је разговарано са министром Николом Селаковићем и постигнут је начелни договор. Како „Новости“ сазнају, нови модел организације безбедносних служби највише ће личити на немачки БНД. Према оцени председника Одбора за контролу безбедносних служби, тренутно не постоји координација рада тајних служби, а Биро за координацију нема шефа. Убудуће би контролно тело требало да се састоји из три целине: једну у коју ће се сливати све анализе, оцене и процене, другу, оперативну, која ће усмеравати руковођење службама на основу добијених анализа и процена, и генерални инспекторат који ће контролисати рад служби - тренутно, постоје инспектори у војним службама и унутрашња контрола у БИА. - Надзор треба изместити из руку руководилаца служби и тако спречити евентуалне злоупотребе, па се више неће дешавати да се у војној служби генерални инспектор бави оним што не спада у његове ингеренције. А то смо имали захваљујући лошем документу који је својевремено потписао Драган Шутановац као министар одбране, прописујући делокруг рада инспектора. Такве ствари треба да пропише закон, а не министар - констатује Стојановић. Да су Србији потребне независне, професионалне и кредибилне безбедносне институције, изван политичког утицаја, сложио се и Мирослав Хаџић, извршни директор Београдског центра за безбедносну политику. Реформа сектора безбедности гурана је од 2000. године у страну, а главно питање је колико су и службе и запослени у њима отпорни на корупцију, посебно на трговину утицајем. - Да ли је могуће очекивати да у висококорумпираном друштву они буду имуни на ту болест, посебно ако знамо да се понекад служе корупцијом и уценама да би прикупљали податке. И питање је колика је уопште цивилна контрола ових служби, не само код нас него и у западним земљама чије смо моделе преузимали - пита се Хаџић. Пошто нико, по закону, не прати и не открива корупцију у редовима „безбедњака“, решење би могао да буде нови републички истражни биро који би, баш као и ФБИ имао такве ингеренције.

Скоро све налоге за прислушкивање потписивао један судија!

На скупу је покренуто и питање примене мера за тајно прикупљање података (праћење, прислушкивање, увид у телефонске и интернет-листинге). Главна повика везана за прислушкивање је на безбедњаке, а нико не помиње петнаестак судија Посебног одељења Вишег суда у Београду, који једини за целу земљу дају одобрења за пресретање комуникација. - Каква је била процедура за избор тих судија и колико су они имуни на политичке утицаје? Зашто ћемо, ако анализирамо потписане одлуке о примени мера за тајно прикупљање података, доћи до тога да је 90 одсто потписао један човек? - запитао се Стојановић. Извор: Новости