Правда

"То је некоректан потез који треба исправити", рекао је Јосиповић али је додао и да се, с друге стране, не сме зауставити само на критикама шта је у другој држави направљено, него шта су у Хрватској пропустили "и где је наш проблем". По његовим речима, треба се упитати "шта смо ми овде и они који се осећају Хрватима у Србији учинили да се ти људи, који се декларишу као Буњевци, а то право им нико не може одузети, осећају и Хрватима". "Ми смо нажалост кроз дуги низ година имали једну политику која је њих на неки начин искључивала из хрватског корпуса. Према томе, не смемо само критиковати владу и власт у Србији. То треба учинити, али треба сагледати где смо ми погрешили", поручио је хрватски председник, пише агенција Хина. Претходно је и хрватска посланица у Европском парламенту Ружа Томашић оптужила Николића да донацијом ћириличних читанки и граматике за учење буњевачког говора ученицима у Суботици настоји да уништи хрватски језик и културни идентитет у Војводини. "Николићева донација ћириличних читанки и граматике буњевачког говора ученицима у Суботици последња је манифестација политике уништења хрватског језика и културног идентитета на тлу Војводине", објавила је на свом Фејсбук профилу Томашић, која је и председница десне Хрватске странке права Анте Старчевић. Она је истовремено оптужила и председника Хрватске Иву Јосиповића и премијера Зорана Милановића јер нису реаговали на, како пише, Николићев "акт тихог културоцида". Председник Србије донирао је ученицима у Суботици на почетку школске године читанке и граматику за учење буњевачког говора, чије ширење у суботичким школама подржава Буњевачко национално веће, вођство заједнице Буњеваца који себе не сматрају Хрватима.

Прочитајте још: ПОСЛАНИЦА ЕВРОПСКОГ ПАРЛАМЕНТА: Томислав Николић је четнички војвода који уништава хрватски језик!(ФОТО) Још један Албанац убијен у Сирији

По проценама Хине, у Србији има око 16.500 Буњеваца, окупљених око Буњевачког националног већа, који не сматрају себе Хрватима већ истичу да су аутохтона етничка група у Србији која има свој језик, културу и традицију. Остали, већина Буњеваца у Бачкој, којем припада и вођство војвођанских Хрвата, декларишу се као буњевачки Хрвати или Хрвати Буњевци. Иначе, када су у питању употреба ћирилице у Хрватској и права тамошње српске националне мањине, недавно је морао да реагује Уставни суд те земље, прогласивши неуставним референдумско питање којим се тражило ограничење тих права, на средине где мањине чине половину становништва, а не трећину како је сада. Тај референдум је тражио штаб за одбрану хрватског Вуковара, такође десничарска органзација, која се годину дана бори против ћирилице разбијањем двојезичних табли на зградама државних институција, а покушала је и да, практично, укине ћирилицу покретањем референдумске иницијативе.

Википедија о пореклу Буњеваца: То су Срби католици

Постоје многе теорије о пореклу Буњеваца. Вук Караџић изнео је претпоставку да се Буњевци зову по херцеговачкој реци Буни, од које су се, као што се приповеда, у Бачку доселили.^[5] За Буњевце се сигурно зна, да су као католици дошли у Бачку, у пратњи католичких калуђера, а сем тога их у свим тадашњим војним документима називају католичким Србима.^[6] Доселили су се са територије око Свилаје и Динаре, најпре у Лику и Славонију, а затим и на територије у којима и данас живе.^[1]Буњевци се у најстаријој мађарској литератури најчешће називају управо Буњевцима, католичким Рацима, Илирима или Далматима.^[7] Др Алекса Ивић наводи да се Буњевци у најстаријој литератури најчешће називају католичким Србима, а тек касније Далматинцима и Буњевцима.^[8] Њихово лирско народно стваралаштво и приповетке су богате, а први пут о историји Буњеваца пише бискуп Иван Антуновић 1882. године, затим Иштван Ивањи, Радослав Лопашић, Мане Грбић и други.^[9] Бројна литература о Буњевцима најчешће је везана за Суботицу, јер је очигледно овај град увек био главно средиште Буњеваца и по броју становника и по угледним грађанима који су обављали важне послове у вароши.^[10] Прошлост и порекло Буњеваца непознато је, тако рећи и за њих саме и за остали свет, јер се није нигде очувао никакав поуздан податак, који би у том погледу дао веродостојна разјашњења.^[11]Мађарски писци, који су више писали о обичајима и оделу Буњеваца но о њиховој историји, ипак помињу да су они пореклом из Херцеговине.^[6] Вероватно је да Буњевци заједно са Шокцимаприпадају оној скупини Јужних Словена који у данашњој Босни, Херцеговини и Далмацији станују од шестог, седмог века после Христа. Извор: Танјуг, Википедија