Правда

Прелиминарни извештај о току истраге катастрофе Боинга заснива се на подацима сакупљеним у прилично кратком року – за два месеца. У којој мери може да се верује таквим прелиминарним подацима?

- Биће представљене чињенице које су пронађене у току истраге, снимци интерних и екстерних разговора посаде. Могу да буду објављене неке верзије и прелиминарни закључци. Да ли да им се верује или не, тешко је рећи. Моје је лично мишљење да ни у ком случају не би смело да им се верује. Као прво, зато што је тешко „осумњичити“ оне који располажу овим информацијама да су потпуно објективни и нису мотивисани. Јасно је да су мотивисани. Али ови подаци у крајњој линији ће пружити могућност експертима да анализирају читаву ситуацију.

Два месеца је мало за готове закључке. Али ово и није случај када истрага почиње питањем зашто је нестала посада и слично. Овде је већ много тога јасно: авион је оборен. Читав слој истраге отпада, остаје да се утврди ко га је оборио.

Ако говоримо о противречностима око узрока несреће, шта према вашем мишљењу прелиминарни извештај може да објасни?

Вероватноћа случајности и предумишљености је овде 50 према 50. Случајност хипотетички може да се допусти са обе стране. Што се тиче мотивисаности акције, САД су већ више пута у историји показале да доливају уље на ватру, иду им на руку овакви конфликти. Доњецка народна република није имала никакве мотиве (који глупак ће у свом дому иницирати конфликт). То није никоме од користи.

Треба ли да се промени састав групе експерата за наредне фазе истраге, узимајући у обзир крајње исполитизовани контекст трагедије?

- У првом реду треба спровести еспертизу, чиме је био погођен авион: да ли су на њему рупе од митраљеза, топовске, ракетне. То може да се утврди. Затим је потребан интерни разговор посаде, бар неке реплике чак после директног поготка, ако он није био у кабину. И потребни су разговори са диспечером. Врло је важно сазнати зашто се он упутио управо том маршрутом. До данас ову информацију нигде нису објавили. То је такође питање. Треба ли да се мења састав групе? Сматрам да група треба да се „виртуално прошири“: све треба да буде до крајњих граница отворено и доступно за све земље, зато што овај случај није интерни, то је транснационални проблем. Треба да постоји отворен приступ свим најмањим детаљима. Како би верзије и прелиминарне закључке разматрали експерти.

Објављивање завршног извештаја планирано је за јул 2015. године. Колико су реални ови рокови?

- Из моје праксе у праћењу истрага могу да закључим да је годину дана довољно. Знамо да је авион оборен, остало је да се утврди ко га је оборио. Али, нарвно, могућ је нестанак дела инфорамција, зато што се ми сви налазимо у сложеној ситуацији. Крајеви могу да падну у воду.

Постоји ли потреба да се потврди обавезна публикација етапног извештаја? Рецимо, за пола године?

Мислим да етапни извештај треба да буде не за пола године, већ то треба да буде стално и континуирано информисање за читав свет о томе како се врши истрага, које се верзије изводе – како не би било могућности за повратак уназад. Зато што је пола године прилично велик рок, за то време може нешто да се сакрије, одступи, а када се напредује по месецима, може да се одступи максимум за последњу информацију. Овде не може да буде традиције конкретне земље у вођењу истраге, све треба да буде отворено.

У истрагама често говоре о људском фактору и грешкама посаде, али нико се не пита зашто посада нешто није учинила. На ова питања код нас никада нису давали одговоре. Ми, пилоти, наравно, нагађали смо, али зато што истрага не долази до првобитног узрока, ови узроци се не уклањају. Зато у датом случају треба да постоји отвореност и у утврђивању нових чињеница, детаља, и у прелиминарним закључцима, како би се они критиковали и разматрали не једном у пола године, већ стално.