Правда

Фискални савет jе раниjе извео рачуницу према коjоj би, на пример, смањење плата у jавном сектору и пензиjа за 12 одсто значило повећање ПДВ-а за jедан одсто. Не постоjи решење коjе може да донесе довољне уштеде, а да из умањења искључи наjвећи броj пензионера и запослених у jавном сектору, тврди фискални савет у наjновиjоj анализи. "Прогресивни модели коjи би смањивали само плате и пензиjе веће од просечних могу само у теориjи да даjу довољне уштеде, и то уколико jе стопа умањења пензиjа и плата преко просечних већа од 50 одсто", наведено jе у тоj анализи.

Прочитајте још:

Донбас одбио предлоге Петра Порошенка

Георгиев: Спонзор Америма је „Дрога Порторож“!

фискални савет тврди и да се умањење плата и пензиjа не може избећи, jер уштеде коjе би по овом основу требало остварити износе око 800 милиона евра. Све остале мере фискалне консолидациjе, како jе наведено, попут довођења у ред jавних предузећа, смањење сиве економиjе, отпуштање вишка запослених у jавном сектору... – не даjу довољне уштеде за избегавање кризе. "Oстале мере не могу ни да достигну пуне ефекте у кратком року, а ниjе чак ни извесно да ће се остварити у потпуности. За jавна предузећа, на пример, jош нема конкретних решења за велике проблеме коjе она имаjу", истиче се у анализи фискалног савета. Смањење пензиjа и плата у jавном сектору jесте непопуларан, али jе економски ефикасан начин за смањење дефицита, тврди Савет а као аргумент се наводи да су током кризе све земље коjе су биле у сличноj фискалноj позициjи као Србиjа, биле принуђене да смање плате и пензиjе - Литваниjа, Португал, Грчка... "Да jе постоjало друго и боље решење, ове земље би га вероватно примениле. Негативан утицаj смањења плата и пензиjа на БДП и пореске приходе постоjи и то не споримо. Напротив. Aли jе таj утицаj ограничен", тврде стручњаци окупљени у овом телу. Oни подсећаjу да су током 2008. године пензиjе повећане за више од 30 одсто, од чега jе, наводе, више од 20 одсто оправдано. "Tо на краjу ниjе значаjно покренуло производњу, али jе отворило огромну рупу у буџету и повећало jавни дуг до 2014. за преко пет милиjарди евра. Не постоjи ниjедан економски, па ни логички разлог зашто би сада смањење пензиjа од 15 одсто имало битно разлиците ефекте у супротном смеру", тврди фискални савет. Савет подсећа да од свог оснивања 2011. примећуjе да влада по правилу усваjа мере коjе доносе недовољне уштеде, па се, како jе наведено, њима избегне непосредна опасност од кризе, али се не преокрену неповољни трендови у jавним финансиjама, због чега свака следећа мера мора да буде jош тежа. "Пре две до три године за оздрављење jавних финансиjа вероватно jе било довољно замрзавање пензиjа и плата и боља контрола jавних предузећа. Прошле године jе вероватно било довољно смањење плата и пензиjа за 10 одсто и реформа jавних предузећа, али влада се определила за „солидарни порез" и повећање умањене стопе ПДВ-а. Tо све jесте одлагало кризу, али jе зато сада потребно jош веће смањивање пензиjа и плата", тврди фискални савет. Уколико се поново недовољно сасече, упозораваjу, можда ће се поново „купити" jош годину дана до избиjања кризе, али ће jавне финансиjе Србиjе на jесен 2016. бити у jош лошиjоj ситуациjи и захтевати jош теже мере, закључак jе фискалног савета. фисклани савет jе приказао колике су потребне стопе умањења пензиjа и плата преко просечних да би се уштедело потребних 800 милиона евра: Расподела корисника пензиjа и плата у jавном сектору jе таква да би умањење плата и пензиjа на износ коjи прелази просечно примање, морало да износи више од 50 одсто, а то би, како тврде, одговарало линеарном смањењу од 15 одсто. Друга алтернатива jе умањење изнадпросечних плата и пензиjа за око 35 одсто, што би одговарало линеарном смањењу плата за 10 одсто и пензиjа за 12 одсто, али би оно, наводи фискални савет, морало да иде уз повећање ПДВ-а. фискални савет се залаже за линеарно смањивање плата и пензиjа, уз обjашњење да jе прогресивно смањивање сувише компликовано и не доноси довољне уштеде од 800 милиона евра. Oни наводе пример хирурга коме jе на име солидарног пореза основна плата од 90.000 динара умањена за 6.000 динара. Oн би, према њиховоj рачуници, линеарним смањењем од 15 одсто зарађивао 76.500 динара. Прогресивно смањење плате од 50 одсто изнад прага од 45.000 динара, донело би овом хирургу месечно 67.500 динара. Извор: Танјуг