Прочитајте још:Економске и социјалне политике, попут запошљавања, миграција, социјалног система би увелико били одређивани у Бриселу, док би политике инфраструктуре и саобраћаја, образовања и културе ишле у регионе, што очигледно оставља владама чланица мање надлежности. Тежња ка децентрализацији у Југославији би и у том приотивчињеничном случају, ипак толико јачала да би се омогућило издвајање једне од република, што би представљало преседан за индепендистичке покрете у старим чланицам. Могући исход би био да би ЕУ на крају чинило више држава мање и средње величине. Из овог хипотетичког сценарија, Адебар издваја три лекције за актуелну Европску унију. Прво, ЕУ би се транзицијом Југославије и њеним прилагођавањем за улазак у зону евра, боље припремила за кризе у Грчкој и Шпанији. Друго, Брисел би имао знатно мање развијену безбедносну и одбрамбену политику, а више би се фокусирао на глобалну спољну политику с мање војне снаге него данас. Трећа лекција уласка целе Југославије у ЕУ је више у форми питања: да ли националне државе још одређују оквир за решавање изазова у Европи у 21. веку? Извор: Скандалозно.рс
Колико би Европа данас била другачија да је Југославија ушла у ЕУ?
То је закључак пројекта сарадника Немачког друштва за спољну политику (ДГАП) Корнелијуса Адебара који је размотрио шта би било да је Европска унија уложила веће напоре, пре свега финансијским подстицајима, у опстанак Југославије и њено примање у своје чланство. - Замислите како би Европа могла изгледати да се Федерална Република Југославија није распала, већ, рецимо, само да је остала без префикса „Социјалистичка“, наводи аутор. Животи стотине хиљада људи у БиХ, Црној Гори, Хрватској, на Косову, Македонији, Словенији и Србији били би поштеђени, а САД не би ангажовале своје војнике у Европи први пут после Другог светског рата, наводи Адебар додајући да би Балкан могао бити „боље место“, с чим се слажу и многи грађани независних држава насталих из СФРЈ. По том хипотетичном сценарију, Југославија би затражила чланство у ЕУ 1991. и две године касније почела приступне преговоре заједно с Аустријом, Финском и Шведском. Ипак, због проблема високе незапослености, јавног дуга и инфлације, као и на неконкурентне привреде, евроинтеграције Југославије би биле нешто спорије. Југославија би на крају века постала чланица ЕУ заједно с Мађарском, Естонијом и Малтом, а захваљући раном почетку економске тразниције, у зону евра би могла ући заједно с Грчком. Политика проширења ЕУ би због тог хипотетичког успеха Југославије била промењена – процес више не би био геополитички већ заснован на заслугама. Из овако замишљеног развоја, аутор закључује да би чињеница да постоји транзициона земља попут Југославије која тражи чланство у еврозони навело „старе чланице“ да инсистирају на строжијој контроли економских политика чланица што би могло спречити кризе попут оних у Грчкој и Шпанији. Избегавајући рат на свом прагу, Европска унија би развијала и другачију спољну политику. Пошто не би било бруталног рата у њеном дворишту ЕУ не би радила на заједничким одбрамбеним снагама већ би се чланице ослониле наНАТО који би био ангажован углавном изван европских граница. Југославија би, с друге стране, као једна од оснивачица Покрета несврстаних омогућила боље односе ЕУ с новим силама у повоју попут Индије, Јужне Афирке, Индонезије и Малезије, што би било значајно преимућство за ЕУ имајући у виду специјалне односе које је имала с многим земљама које трпе последице колонијализма неких других чланица Уније. Бивша држава са скоро 24 милиона становника, била би пета највећа чланица ЕУ до уласка Пољске, а на Европском савету би имала више гласова од Холандије, Португала или Белгије. Ипак, Југославија је имала шест република. Могући развој би ишао у правцу да се Словенија и Хрватска удружују с регионима попут Баварске, Каталоније и Шкотске у трагању за утицајем у Европи и новчаним средствима. Положај Србије би, с друге стране, био отежан компликованим споразумом о подели власт с аутономоном косовском мањином. Због тога би било нове дистрибуције моћи у ЕУ, с променом надлежности од влада чланица ка европским и регионалним нивоима.
Бонус видео
Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.
портала "Правда" као и ТВ продукцију.
Донације можете уплатити путем следећих линкова:
ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.
Колумне
Ћеранић: Главне западне амбасаде прате сваки Додиков уздах, а о злочину у име Алаха – преко воље
Проблеми са логиком, или Како је Русија затворила бензинску пумпу
У Казању је завршен састанак земаља-чланица БРИКС-а. Неки од резултата.
ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ - БОГОСЛУЖБЕНА РЕФОРМА: Шта је учио патријарх Павле ( КЊИГА НА ПОКЛОН )
Већ деценијама у Православној Цркви трају покушаји реформе богослужења.
Слободан Антонић: Етнички неутрална Србија
На црној листи песама забрањених за емитовање на радију и ТВ, све до краја осамдесетих год...