Правда

"Реците ми државу коjа има на таj начин дефинисане социjалне карте. Израда социjалних карти кошта 30 милиона евра, а када их израдите значи да свакодневно морате да имате такав систем да водите рачуна о социjалном статусу сваког грађанина", рекао jе Љаjић и упитао: "Знате ли колико то кошта и какав jе ефекат тих мера". Према његовим речима, када jе неко у стању социjалне угрожености, може да изађе из тог стања за два дана, месец или годину дана и да не буде више угрожен. "Mорате да водите евиденциjу и о томе уколико желите да имате праву социjалну карту. Oвде jе то само на нивоу пуке теориjе - важно да имамо социjалну карту да би заштитили наjугрожениjе", додао jе Љаjић, према коме jе "прича о социjалним картама измишљена и лажна." Србиjа, рекао jе, има информациони систем коjи погађа 255.000 оних породица коjе примаjу неку врсту социjалне помоћи и то jе солидна база коjом се "добро таргетираjу наjугрожениjи". Љаjић, коjи jе и министар трговине, туризма и телекомуникациjа jе рекао и да су анализе Светске банке и MMф-а потврдиле да Србиjа добро дефинише становништво коjе jе у стању социjалних потреба и без социjалне карте. Oн jе додао и да jе наjважниjе да не дође до пораста цена основних животних намирница, те да нема разлога да се то догоди имаjући у виду добру пољопривредну годину и добре приносе готово свих пољопривредних култура. "Kуповна моћ jе тако мала да трговци сасвим сигурно о томе воде рачуна када дефинишу цене и висину маржи на основне пољопривредне и прехрамбене производе", рекао jе Лаjић, коjи jе на питање да ли грађане очекуjу веће цене гаса и струjе рекао да jош увек ниjе донета одлука ни за jедно ни за друго. Упитан да ли очекуjе да трговци снизе цене поjединих производа, Љаjић jе рекао да би економска логика говорила у прилог чињеници да ће трговци сада сигурно размотрити питање висине маржи на поjедине производе, jер на таj начин могу да задрже на неком садашњем нивоу и промет у малопродаjи. "Да ли ће се то и догодити тешко jе предвидети у моменту, али не би се изненадио уколико се и то догоди", рекао jе Љаjић.

Прочитајте још:

(ВИДЕО) Погледајте како изгледају рибе у Чернобилу

(ВИДЕО) Ухватио је џиновску анаконду голим рукама, а онда…

Oн jе истакао да jе тачно да jе мала куповна моћ становништва, иако статистика у првих седам месеци бележи раст од 2,5 одсто промета у малопродаjи. Kако jе истакао, с обзиром да су предложеним економским мерама заштићени наjугрожениjи, односно они са наjмањим примањима, не очекуjу се значаjниjи поремећаjи када се говори и о снабдевености и о ценама основних животних производа. "Aнализе коjе смо радили показуjу да они коjи имаjу наjмања примања, укључуjући и наjвећи део пензионера, већином купуjу домаћу робу, тако да неће бити ни неких значаjних поремећаjа када говоримо о домаћим произвођачима хране и основних пољопривредних прехрамбених производа", сматра Љаjић. Предложене економске мере, додао jе, имаjу смисла само ако се уради и на приходноj страни буџета и зато мора да се повећа производња, извоз, конкурентност привреде и продуктивност. "Oво jе сад модел коjи jесте болан, али сасвим сигурно води у правцу оздрављења економиjе", подвукао jе Љаjић. Извор: Танјуг