Правда

Стручњаци тврде да је за то заслужан естроген, који, код "дебељуца" адипоцити производе у већој количини. То додатно масно ткиво доноси одређене метаболичке користи које штите срце, а резерве масноћа представљају допунски извор енергије у случају болести или када је узимање хране отежано. Да ли вишак килограма заиста може бити добар за здравље и доносе ли, како неки тврде, здравије срце, мирнији ум, дужи живот и затегнуту кожу? Јесу ли пунији људи у предности за "Биље и здравље" открива др Невенка Димитријевић, специјалиста опште медицине у ДЗ "Вождовац" у Београду. - Нема предности ни пунијег, ни витког стаса. Оно што се некад води као "пунији стас", може бити што се килограма тиче и у оквиру дозвољених вредности. У процени здравственог стања пацијента важно је колико износи његов БМИ (Боди мас индеx) - однос телесне висине, телесне масе и обим струка, јер су ти параметри карактеристични за процену ризика од кардиоваскуларних болести и дијабетеса. Све друго је - дозвољено - каже др Димитријевић. Она наглашава да пунији стас не даје ни предности ни мане, када је здравље у питању и да се код пацијената, осим телесне тежине, увек сагледавају и други чиниоци: генетика, животно доба, постојање неких обољења, услови живота. - Резултати студије о остеопорози, донекле иду у прилог "дебељуцама", али се ипак односе само на здраве жене. Треба знати да има много жена које су сада мало пуније зато што су раније боловале од малигних болести, па су килограми дошли као последица хемиотерапије и лечења. Слично је и са онима који болују од депресије, имају проблема са штитастом жлездом или у менопаузи добију килограме - каже наша саговорница. Она подсећа да поменути БМИ у великој мери одређује и здравље срца и да је за пуније особе много важнији обим струка него бокова, на пример. Овоме у прилог иде и студија часописа "Бритиш Медикал Журнал" у којој се каже да је код жена ширих бокова мања шанса да се развију срчани проблеми или наступи прерана смрт. Наиме, додатна мишићна маса у доњем делу тела помаже бољем метаболизму, што има благотворан учинак на здравље срца. Др Димитријевић каже: - За здравље срца и крвних судова врло је важна генетска предиспозиција. Ако пацијент генетски има добре крвне судове који килограм вишка неће угрозити његово здравље. Дакле, дебљина није у директној корелацији са нивоом масноће у крви - холестеролом. Имамо случајеве витких и мршавих пацијената са веома високим вредностима холестерола. У неким сеоским срединама још постоје предрасуде да дебљи људи могу више да "повуку", односно да раде напорније физичке послове или радове на њиви. Истраживања су показала да мршавији - "жилави" имају већу снагу и издржљивост, а "буце" кубуре са високим притиском, тешко подносе сунце, имају мање енергије. Наша саговорница каже да, заправо, и не треба улазити у трку за бројењем килограма или калорија, јер је сваки организам прича за себе. Да није лако постићи и одржати идеалну тежину казује и податак да само 25 процената становника планете има најпожељније оквире тежине, док се осталих 75 процената сматра или претерано мршавим или гојазним.

Прочитајте још:Масажом до здравља: Знате ли где се налази „тачка дуговечности“?Научници открили како да зауставе метастазе рака!Уске фармерке женама изазивају гинеколошке проблеме !

Млађи и смиренији Жене које промовишу здрав живот, не оптерећујући се вагом и вежбајући колико им прија, чак и уз мале "излете" у црвену зону кад је о килограмима реч, имају знатно нижи ниво стреса и смиренији ум од оних које "броје" калорије. Научници верују да чак и мале залихе масноће помажу телу да остане јако за време болести и опоравка, а кожи да у извесним годинама изгледа млађе. Кошчато лице и опуштена кожа, пак, додају неколико година... Извор: биљеиздравље.рс