Правда

Имамо једну уплату од 2.000 динара, једну од 500 и једну од 100 динара, и све су то дали грађани - огорчен је председник општине Кладово. - Ми смо, када су поплаве у мају погодиле градове у унутрашњости Србије, скупштинском одлуком одмах издвојили 300.000 динара као помоћ најугроженијима, а касније смо помагали и новчано, али смо слали и храну, воду, ћебад и све остало што је било неопходно мештанима у угроженим подручјима. Сматрам зато да је, у најмању руку, брука што се Кладову овако враћа. И док се чекају прве веће уплате за помоћ угроженима у источној Србији, код срушеног моста, недалеко од кладовског села Милутиново, који је срушен у прошлонедељним стравичним поплавама, јуче су почеле припреме за постављање монтажног моста „бејли“. - Очекујемо да до среде предузеће за путеве „Штрабаг Зајечар“ наспе камену подлогу на месту срушеног моста код села Милутиново - рекао је за „Новости“ генера-мајор Милосав Симовић, командант Кризног штаба за општине Кладово и Мајданпек. - Уколико нас време послужи, већ у среду требало би да почнемо са постављањем челичног лансирног моста, типа „бејли“, носивости до 30 тона. По речима нашег саговорника, на тај начин решиће се проблем прекида саобраћаја између Кладова и Неготина. - Ово је само привремено решење - наглашава генерал Симовић. - То ће нам омогућити везу Кладова са остатком света, јер је пут код Текије већ пробијен и слободан, тако да ће приступ тој подунавској општини, која је жестоко страдала у поплавама, бити омогућен с обе стране. За разлику од времена када су поплаве потпуно одсекле овај крај, због чега је приступ Кладову био могућ само са воде и из ваздуха. На лицу места, екипа „Новости“ је јуче код срушеног моста код места Милутиновац затекла Радована Арежину, председника Општине Кладово. Он је сачекивао камионе који су камени материјал истоваривали у Дунав.

Прочитајте још:

(ВИДЕО) Електрични оргазам на свињски начин

Ево кога се украјинска војска највише плаши

- Одлучили смо да оспособимо стари мост који се налази узводно око 200 метара од срушеног моста, јер је деоница краћа и лакша за савладавање - објашњава Арежина. - Можда је највећа грешка што је овај стари мост који сада поново градимо, пре две деценије био срушен да би се изградио овај који је бујица однела, јер је стари мост био израђен од челика, али је из нама непознатих разлога исечен и бачен у старо гвожђе. Арежина каже да је за премошћавање Дунава неопходно у велику реку убацити више од 2.500 тона камења, али и да ту постоји велики проблем о коме нам говори Саша Перишић, помоћник генералног директора РТБ „Бор“ за безбедност. - Тренутно, немамо довољно камена који треба да сипамо у Дунав - наглашава Перишић. - Камиони „Штрабага“ камен прикупљају са локације Голо брдо код Кладова, али је проблем што ту камена има мало. Специјализоване екипе минера РТБ „Бор“ чекају дозволу Штаба за ванредне ситуације за минирање на каменолому планине Мироч, како бисмо обезбедили довољно материјала да премостимо Дунав. Извор: Вечерње Новости