Правда

Јер, вратили су се федерализацији и неутралном статусу Украјине. Ово потврђује и оних девет тачака из Минска јер се тичу, пре свега, апсолутног прекида ватре. А потврђују и изјаве различитих политичара. Ситуација је и смешна. Земље које су саме дубоко федерализоване, као што су Сједињене Државе и Немачка, из неког разлога су се жестоко противиле тој потпуно логичној, већ двадесет година предлаганој концепцији спасења Украјине, коју чини неколико различитих идентитета, чији је нормалан суживот могућ само уколико сви ти идентитети могу да некофликтно реализују своје могућности. За Русију је ово огроман компромис. Неутрални статус Украјине за Русију је огроман корак у сусрет својим геополитичким противницима. И то је потпуно симетричан и сасвим задовољавајући договор за наше геополитичке противнике. Алтернатива том договору је политички, војни и геополитички крах Русије. Међутим, тај циљ је неостварив. Наступа очекивано трежњење наших западних партнера, пре свега Сједињених Држава. Процес се очигледно одвија на основу неког договора између нас и Американаца. Управо зато је Порошенко престао да излази у јавност са неким својим идејама, или, у сваком случају, он их износи само пред својим специфичним аудиторијумом, али то нема никакве везе са процесом. Порошенко делује изузетно кротко и као човек који извршава задатак, који је решен и договорен без њега, што је и било потребно доказати. Украјина није субјекат, с једне стране, а с друге стране, никоме осим Русије она уопште није потребна. Зато, генерално гледано, никоме мир у Украјини није био ни потребан. Ескалација је доспела у слепу улицу, и цела та прича са санкцијама је доспела у слепу улицу, зато што би после тога практично почео рат, који, с једне стране, даје Русији потпуно одрешене руке, а с друге стране, значи коначан крај свих облика кооперације који су постојали. Циљ притиска санкцијама и свега осталог био је да се Русија заплаши, сломи. Пошто није сломљена, следеће санкције су већ биле казнене природе. На казнене санкције се одговара симетричним казненим мерама. То је прави рат, а на рат нико није спреман.

Прочитајте још:

БЕЗЛЕР: Жалим што сам Порошенку у Симферопољу опалио само два шамара

(ФОТО) Погледајте како су Московљани честитали рођендан Порошенку!

Ако погледамо блок НАТО, схватићемо једноставну ствар, око чега постоји апсолутни консензус међу чланицама НАТО, шта потпуно обједињује Естонију или Сједињене Државе, Италију или Турску. То је блок земаља које су категорично против тога да проливају крв у рату с Русијом. А све што се налази ван оквира блока НАТО - то се може користити као топовско месо, а ти момци, чак и Румуни и Летонци, да не говорим о Немцима, Французима и Американцима, не намеравају да своје редовне јединице баце у рат с Русијом ни под каквим околностима. У том смислу блок НАТО је гарант мира због немогућности глобалног рата са Русијом, зато што је та варијанта категорички неприхватљива за земље-чланице НАТО. Да ли ће Порошенко моћи да одржи мир? Доношење закона о посебном статусу статусу Донбаса већ је изазвало незадовољство украјинских национал-екстремиста, Јарош је дао ултиматум председнику Украјине. Да ли ће се ДНР и ЛНР сложити да граница буде садашња линија фронта? Мински меморандум је почетак процеса који се не може зауставити. Јарош је кловн, али иза тог кловна стоје одређене покретачке снаге. Украјином се реално може управљати само у условима рата, при том она не може да води рат, то је пат. Зашто мислим да ће услови на којима инсистира Русија на овај или онај начин, пре или касније, бити прихваћени, и то у потпуности? Зато што пат не дозвољава Украјини да постоји: рат да води не може, у сваком случају, данас и у догледном средњорочном периоду, а у миру да постоји не може, зато што би тада почео рат свих против свих, унутрашњи, а Јарош је само симптом тога. Када говоримо о федерализацији Украјине, ма како се то данас представљало, очигледно је да је за Донбас неприхватљиво да граница његове самоуправе пролази садашњом линијом фронта. Зато се сада не говори о самоуправи, већ о прекиду ватре, тј. о стању стабилног примирја, само у оквиру кога се и може о било чему причати. Нормално, ДНР и ЛНР ће покушавати да издејствују своја права у границама Доњецке и Луганске области, али ће аутоматски за та права покушавати да се изборе не само области на југоистоку, већ и други делови Украјине, и нема сумње да ће их добити, зато што Кијев нема могућност да их не да. У том процесу ће се укрштати најразличитији интереси, укључујући интересе Коломојских, који су удеони кнезићи и којима је потребно да легализују своје удеоне кнежевине. На пример, Закарпатска област и њен грађанин Балога, који сигурно не жели да буде лошији од Коломојског. Нема сумње да ће своја права тражити и Волињска област и Галиција. Продуктиван модел за Украјину постоји и зове се - Босна и Херцеговина. Јасно је зашто су Американци тако лако пристали на такву физичку поделу, на постојање де факто две одвојене државе под једним формалним кровом, из једног простог разлога - другачије те државе не могу да живе... Федерализација Украјине подразумева реалне међународне гаранције, тј. споразум између Русије и Запада о гарантовању њене неутралности. Када говоримо о томе с чиме ће се сложити, а с чиме се неће сложити устаници, треба имати у виду да у највећој мери ти одреди не представљају ни редовну армију, ни редовну политику. Зато теза „за шта смо проливали крв“ има императивни значај. Ти људи неће издати своје принципе. Донбас се може наговорити да остане у саставу неке целовите Украјине, уколико сва њихова права у најдиректнијем формално-правном смислу буде гарантовала Русија. Никакве друге гаранције они неће прихватити. Москва треба да буде гарант апсолутне самоуправе Новоросије, а то значи и очувања и реализације културног идентитета, то значи - и могућности спољноекономске сарадње с Русијом независно од воље других региона, и, суштински, то значи и заиста одвојено постојање, одвојено живљење. Нема сумње, сво унутрашње уређење мора бити самостално, укључујући судство, полицију и безбедносне органе. Може да постоји нешто налик украјинској армији, али заправо ће цело човечанство лакше да живи ако у оквиру тог неутралног статуса Украјине практично не буде те армије, зато што ће њена безбедност бити гарантована споразумима између Европе, Америке и Русије. Ко би онда још могао да нападне јадну Украјину, осим Исламске Државе?! Неутрални статус Украјине је неопходан. Сећам се прича о томе како Украјинци неће ратовати једни с другима. Кад су то Украјинци престали да се боре једни против других?! Најкрвавији грађански рат, најкрвавији грађански сукоб увек се одвијао управо на територији Украјине. Крвав, изузетно жесток с обе стране, ако је било две стране, а некад их је било и знатно више. Може ли се мински меморандум о Новоросији назвати почетком федерализације целе Украјине? Ми сада не присуствујемо федерализацији, већ стварању претпоставки за федерализацију. Претпоставки при којима се ништа друго једноставно не може предложити. Замислити снажну, легитимну и суперпопуларну власт Порошенка, који је дао огромна права Донбасу (а од тога неће моћи да побегне), који је при том одбио да иста таква права да другим областима Украјине, е то је немогуће замислити, то је фантастика, зато Кијев ништа неће моћи да уради осим да таква права да и другим областима. Сада су се све сукобљене стране и међународна заједница сложиле да друго решење осим оног које је понудила Русија не постоји. Наравно, постоје и друге варијанте. Постоји и варијанта војног уништења (Новоросије), а постоји варијанта трећег светског рата уз примену нуклеарног наоружања у великим размерама, варијанта смрти човечанства. Постоји варијанта уништења Украјине, ако се Запад не умеша, и њеног нестанка као државе у условима војне победе једне стране. Само, све те варијанте нису популарне у дипломатским круговима, у сваком случају, дипломатија се не бави тим варијантама. А у оквирима дипломатије постоји једна варијанта - руска, и никаквих других нема и не може их ни бити. Пише: Михаил Леонтјев Извор: Факти.орг