Правда

Наиме, до сада се редовно говорило само о томе да ће Србија морати да усклади своју спољну политику са Бриселом тек са својим уласком у Европску унију, и то у некој далекој будућности која ће се појавати на магловитом хоризонту најраније после истека дужег низа година, али најновија изјава Јоханеса Хана је зазвучала као да је нервозни јахач одједном натерао малаксалог коња да галопира. Дакле, он је буквално саопштио да Србија, уколико жели да постане чланица Уније, мора пажљиво да размотри своју одлуку да не подржи антируске санкције Европске уније.

Хан је у свом говору пред Европским парламентом још додао да ће Београд, „ако жели да напредује ка чланству, морати да пошаље прави сигнал“ кад је реч о санкцијама против Русије, што значи да Брисел већ сада захтева пуну послушност Београда и неприродно погоршање односа са Москвом. Колико је то у супротности са досадашњим очекивањима, најбоље говоре изјаве, попут на пример оне у којој је председник Томислав Николић пре неколико дана изразио наду да ће Србија моћи да настави процес придружења Унији, чак и ако не буде са Бриселом сасвим ускладила спољну политику према Русији, јер би српско придруживање санкцијама против Русије по његовим речима значило штету за Србију од милијарду евра, пише Глас Русије.

Прочитајте још: Рогозин послао поруку Западу: Русија вам није Србија!

Такође, слична очекивања од Брисела је имао и премијер Александар Вучић када је рекао да Србија неће увести санкције Русији и да је „готово уверен“ да то неће угрозити европски пут Србије, те изразио наду да многи у Европи имају разумевања за такав став. Међутим, како је показао недавни говор новог европског комесара за суседство Јоханеса Хана, у Европи изгледа баш и немају пуно разумевања за такав српски став, а све поменуте наде су се показале узалудне. И зато, шта то уопште беше нада?

Ако се сетимо да је још грчки филозоф Аристотел у давна времена казао да је нада - сан будног човека, онда би се европском комесару требало захвалити барем утолико што је пробудио Србе из таквог сна, па сада могу трезвено да сагледавају стварност. У том смислу, својеврсну позитивну улогу је имао и Рихард Кинел са почетка ове приче, који је дословно поручио да ће Европа још више „притезати узде“ Русији, уводећи јој нове санкције. Наиме, ако кључни бриселски званичници нескривено виде себе као кочијаше, а највећу земљу на свету као обичну мазгу којом они управљају, онда је поготово јасно да тек малу Србију посматрају као копитара ког чврсто држе за узде. А ко то сада не примећује, можда стварно и заслужује да га тако посматрају.