Правда

У најновијој студији, коју су спровели шпански научници, у вину је изолованоо 11 врсти бактерија међу којима су Лактобацилус, која се иначе налази у јогурту, као и Оинококус и Педиококус, које су повезане с процесом настајања вина. "Све до сада, многе студије су извештавале о томе како су најбољи извори пробиотика млечни ферметисани производи тако да су се пробиотици из вина, као што је Лактобацилус, веома слабо истраживали", рекла је ауторка студије Долорес Гонзалес де Лано, научница Универзитета Аутонома де Мадрид у Шпанији. Али, с временом се појавила потреба за пробиотицима који се не налазе у млечним производима. Они су изузетно важни управо због пораста броја људи који су интолерантни на лактозу па не могу конзумирати млечне производе, али и за људе који исте не могу јести због повишеног холестерола. Пробиотици су живи организми који могу позитивно утицати на здравље конзумената уколико се уносе у дозвољеним количинама. Пробиотици су одлични за одржавање здраве цревне флоре те за правилан рад црева, а имају и позитиван учинак у борби против рака, као и за снижавање холестерола. У овој студији истраживачи су испитали способност бактерије, коју су изоловали из вина, да преживи у уветима који су слични онима који постоје у пробавном саставу човека. Бактерија у било којој намирници мора бити способна преживети у непријатељском окружењу пробавног тракта како би имала утицај на људско здравље. Тако су научници посматрали да виде хоће ли бактерија пронађена у вину преживети након што је изложена симулативном деловању желудачаног сока, жучи и лизозима, ензима који је високо концентрисан у људској пљувачки , а који могу оштетити бактеријски ћелијски зид. Својим експериментима су открили да бактерија може да преживи у таквим условима, и то једнако, па чак и боље од бактерија које су познате по својој добробити за људско здравље. Један сој бактерија из вина, П. пентоцеус ЦИАЛ-86, имао је одличну способност задржавања у цревима те се показао као одличан у борби против бактерија Ешерихије коли. Пробиотичка својства бактерија млечна киселина изолованих из вина слична су онима који долазе из млечних производа попут млека и јогурта, али и остале хране као што су кобасице, кисели купус, маслине, воће, житарице и риба. Ово ново откриће не значи, међутим, да ће конзумирање неколико чаша вина дневно особи пружити једнаке здравствене бенефиције као што је једење хране попут јогурта. Извор: дневник.хр

Прочитајте још:Ову храну једемо сваки дан а од ње се може добити рак!