БЕОГРАД - Процес придруживања ЕУ и залагање за територијални интегритет Украјине воде ка одлуци да се подрже санкције против Русије - каже за “Блиц” Карен Донфрид, председница немачког Маршаловог фонда.
Како коментаришете одбијање Београда да уведе санкције Русији? - Србија није једина која покушава да избалансира односе између ЕУ и Русије. Многе чланице ЕУ такође имају дубоке везе са Русијом, а одлучиле су да уведу санкције. Показале су жељу да учине све што је у њиховој моћи, без обзира на то колико ће их то коштати, да би заштитиле територијални интегритет Украјине. Део придруживања ЕУ је прихватање истих вредности. Спремност премијера Србије да јавно каже да подржава тероторијални интегритет Украјине и да Крим види као део Украјине оставила је утисак на мене. Тиме је потврдио исто што и ЕУ кад је одлучила да уведе санкције. То по мени води и ка одлуци да се подрже санкције против Русије.
Да ли мислите да би ЕУ могла казнити Србију због одбијања? - Више је то питање жеље ЕУ и САД да се Србија придружи њиховим санкцијама према Русији, него питање казне. Не знам да ЕУ има неки механизам за то. За САД је веома важно што је показана снажна солидарност прекоатлантских савезника и што се свих 28 држава ЕУ договорило око увођења санкција.
Прочитајте још:Путин враћа српско благо!
Србија због санкција Русији добија жути картон од ЕУ!
У Бриселу кажу да неће бити проширења наредних пет година. Да ли ће га уопште бити? - Верујем да ће ЕУ наставити да се шири. ЕУ и српска влада посвећени су том процесу и могуће је да ће Србија постати члан ЕУ 2020. Један од темељних принципа за које су се САД залагале у постхладноратовској ери била је изградња целовите, слободне и мирне Европе, а механизам за то је било проширење ЕУ и НАТО. Извор: Блиц
ЦВИЈЕТИН МИЛИВОЈЕВИЋ: Библијска пропаганда литијума 
