Михалков је нагласио да се идеја о филму родила пре 37 година, а да је сценарио написан према мотивима „Сунчанице” и „Проклетих дана” руског писца и нобеловца Ивана Буњина. На конкретније питање да ли је ово филм упозорења, којим је покушао да објасни нешто у вези са Кримом, Михалков је пред 60 новинара из Русије, Србије, Хрватске, истакао: – А шта да вам објасним? Крим је наш. Неки кажу да је филм поруџбина Кремља. Не бих да се правим паметан и кажем да сам предвидео шта ће да се догоди, али у поднаслову овог филма стоје речи „како нам се то догодило” – како је могло да дође до тога да браћа почну да убијају један другога. Можда је то словенска особина да не умемо да учимо на својим грешкама. Морамо да дођемо до дна, да бисмо се запитали ко смо, шта је смисао свега. Мој јунак се вози бродом, осећа ветар и романтику живота и изнова се пита зашто је ту где је данас. Михалков истиче да се сигурно нешто осећало у атмосфери и ваздуху, чим је почео да размишља о овој теми. Подсетио је да је Русија „преживела трагедију, не само једну, револуцију, и грађански рат”. – Русија је земља теорије великих бројева. Кад возите „бе-ем-ве”, или „волво”, можете нормално да скрећете и кочите. Ако возите камион са три приколице, тај камион има мењач, ручну, волан, гас и кочницу, али ако покушате да скренете у кривини, можете да убијете неког на аутобуској станици. Наравно да данас постоји опасност. И тек после распада велике земља, после шок терапије, ми смо почели да схватамо себе као јединствену нацију. Постоји опасност да ће поново да крене такав талас који ће све да разруши. То говорим у Србији која је сличне ствари осетила на својој кожи. Русија ће радити у интересу својих захтева и националних интереса, а у оквиру тих интереса је и благостање Србије – рекао је Михалков. Ако би требало да каже шта нам је чинити, овај редитељ истиче да не постоји јединствен рецепт или пилула коју попијете да бисте постали здрави. – То је мукотрпан рад и односи се и на васпитање деце док су мала. Ако у Русији ученици истог разреда проучавају историју из неколико уџбеника, са таквим односом према својој земљи ће и одрастати. Мој отац каже: „Данас деца – сутра народ.” Неопходна је систематичност у грађењу друштва. У филму јунак којег игра Милош Биковић изговара речи: „Са својих десет прстију уништили смо земљу. Видео сам, ништа нисам предузео, мислио сам да ће да прође.” За мене је већ касно, ја своју песму већ певам, а ко чује, чуће је – каже редитељ. Он је испричао да је после распада у Совјетском Савезу најчешће поновљена реченица била: „Нека буде шта год, само да није рата.” – Нека буде глад, хладноћа, само не рат. То је наш генетски страх јер у свести имамо рат на својој територији. Не признају нас као цивилизацију. Не можемо да се ослањамо на бриселске или париске законе, њихови закони се не уклапају с нашим. Ако ти законе не раде, терају нас да прораде. Желео сам да поручим – немојте да дођете у ситуацију да то осетите на својој кожи. Погледајте око себе, зар морамо на дно људског постојања да бисмо схватили да ипак можемо нешто да учинимо. Коментаришући и то што његов филм нису позвали на Венецијански фестивал, без икаквог објашњења и одговора, редитељ је рекао да није ни љут, ни увређен, него весело изненађен. – Најстрашнија цензура је она плашљива и прећутна. Новинар „Јутарњег листа” питао је да ли би редитељ дошао, с овим филмом, у Хрватску, која дели вредности Европске уније. Михалков је подсетио да у филму игра Дубравко Хорват из Хрватске, и пожелео им срећу. – Кад је у питању улазак у ЕУ – дивно, срећан вам пут, само да се не разочарате. Немам непријатељски однос према Хрватској, сматрам да је све то исти народ. Позовите ме, и доћи ћу.
Прочитајте још: Путин у Београду представља решење кризе у Украјини?Пошто је довео на КиМ покретни биоскоп, као што је обећао, Михалкову се јуче захвалио и ректор Приштинског универзитета Срећко Милачић рекавши да ретки људи, попут Михалкова, разумеју косовску трагедију. – Мука нам је заједничка и разумемо се кад је најтеже. У Београду су бројни Руси оставили траг у уметности. Не можемо да узвратимо истом мером, али ценимо све ваше напоре – каже Милачић. На филму дебитује Викторија Соловјева, а поред ње у главној улози је Мартинш Калита, рођен у Летонији, који је рекао да је за улогу морао да се угоји 20 килограма за месец и по дана. Глуму на руском језику Милош Биковић описао је речима: – То је као да носите средњовековни оклоп на себи, а треба да сте слободни као балерина. Од продукције сам добио неколико стотина страна о историјским догађајима који се обрађују у филму, читао сам Буњина, а и Михалков има дар мајеутике, те бабичке вештине да стимулише глумца да се замисли над оним што ради и дође до одговора. Руска интелигенција која је дошла у Србију, била је духовна инјекција за српски народ... Први асистент редитеља је Станислав Поповић, а монтажер Светолик Зајц. Извор: Политика (М. Сретеновић / А. К.) / Правда
