Правда

Родитељи Владимира Владимировича Путина тешко да су могли да замисле да ће њихов вољени син једног дана преузети кормило њихове огромне земље, када је рођен 7. октобра 1952. у Лењинграду (сада Санкт Петербург). Његова мајка, Марија Ивановна Шеломова, била је радник у фабрици а његов отац, Владимир Спиридонович Путин, био је војни обвезник у совјетској морнарици, где је служио у подморничкој флоти од почетка 1930. године. "Потичем из обичне породице, тако сам живео дуго, скоро читав свој живот. Живео сам као просечна, нормална особа и увек сам одржавао ту везу", присећа се Путин. Породица је живела у малом стану када је 8-годишњи Владимир кренуо у школу, која је била преко пута његове куће. До 5. разреда он је био једини у својој генерацији који није био члан пионира, углавном због тога што је млади Путин често био несташан. Све ово се, међутим, променило када је стигао до 6. разреда и почео да се бави спортом. Заволео је борилачке спортове, као што је џудо. Пошто је завршио средњу школу у 1970. године, Путин је уписао правни факултет Универзитета у Љенинграду, одсек међународне студије. Постао је члан Комунистичке партије Совјетског Савеза и упознало се са човеком који је био предодређен да промени Путинов живот. Био је то будући градоначелник Лењинграда, Анатолиј Собчак . Након дипломирања, Путин је одлучио да оствари свој дечачки сан да ради као обавештајац. Током 1975. године прошао је обуку у 401-ој школи КГБ-а, у Окти, Лењинграду. Почео је рад у “Другом Одељењу” (контраобавештајна служба ) да би касније био пребачен у “Прво Одељење”, где су његови задаци били надзор странаца и конзуларних службеника у Лењинграду. Током 1985. године његова КГБ каријера добија нови обрт. Пошто је течно говорио немачки, Путина шаљу у Дрезден, у Источној Немачкој. Када су совјетске трупе напустиле Источну Немачку, Путин се вратио у Лењинград, где је, у јуну 1991. године, преузео функцију надзорног официра у одељењу за међународне послове, Лењинградског Универзитета. Ово задужење је било кратког века јер Путин формално подноси оставку из државне службе безбедности 20. августа 1991. током КГБ подржаног пуча против совјетског председника Михаила Горбачова. Ипак , његов рад на Лењинградском Универзитету га је поново спојио са Анатолијем Собчаком, тадашњим градоначелником. Собчак је био тај који је увео Владимира Путина у политику. 28. јуна 1991. године Путин је именован за шефа Одбора за спољне односе Санкт Петербуршке канцеларија градоначелника. Он је био одговоран за промовисање међународних односа и страних инвестиција, као и регистровање страних пословних подухвата у граду. Путин је остао на том положају до 1996. године. Данас, чак и његови политички критичари кажу да је Путин био познат по својој отпорности према искушењу корупције. Самопрогнани руски бизнисмен Борис Березовски често је говорио у медијима, да "Путин никада није узео мито током свог времена у канцеларији". [caption id="attachment_376728" align="aligncenter" width="620"] Путин као тинејџер (Фото: Редит)[/caption] Каријера будућег председника у Петровграду завршила се са 1996. године када је Собчак изгубио изборе за градоначелника. Али његов таленат није остао незапажен. Позван је у Москву да раде у управи председника Бориса Јељцина. Само годину дана касније, 1998. године, Јељцин је именовао Путина на чело руске безбедносне службе: ФСБ. Опет, његов посао траје свега годину дана, јер већ следеће 1999. године, 9. августа, Владимир Путин је именован за премијера Русије. Тих година политичке несигурности, он је био 5. председник владе у земљи за мање од осамнаест месеци. Мало ко је очекивао да Путин, који је био практично непознат широј јавност, “преживи” дуже од својих претходника. Штавише, његова прва позиција премијера долази усред погоршања кризе у Северном Кавказу, где су екстремисти из Чеченије извршили инвазију на суседну Републику Дагестан. Ипак, то је период када је Путин изговорио незаборавну фразу о својој "чврстој намери да убије милитанате чак и када су у тоалету". [caption id="attachment_418707" align="aligncenter" width="650"] Фото: Википедија.ру[/caption] Чеченска војна кампања и Путинова непоколебљива позиција против ње, формирали су слику о Путину како у Русији тако и ван ње. Његова тврдокорна политика, његов имиџ човека који може да уводе ред и закон и његов неумољив приступ према кризи у Чеченији, донели су му победу и поред тешке кампање коју су пружили противкандидати. Први мандат Владимира Путина као председника Русије дошао је у врло “нестабилном периоду” у модерној руској историји. Руска економија била је у експанзији а Путин је спровео велике промене у структури власти. Такође се побринуо да утицајни тајкуни из Јељцинове ере (тзв. олигарси) више не контролишу политику у своју корист. Такви кораци наишли су на подршку Руса, од којих већина криви богате бизнисмене (са често сумњивим пореклом) за тешку економску кризу током деведесетих. [caption id="attachment_418727" align="aligncenter" width="650"] Фото: РИА новости[/caption] Усред раста квалитета живота, Русија је прошла кроз тешко и насилно време чеченског тероризма. У неколико наврата су милитанти јасно ставили до знања да су спремни да пренесу чеченски рат и ван граница републике. Цела земља била је захваћена страхом, наричито после напда на позориште у Москви и узимење таоца у школи. У таквим околностима, Путин је морао да реагује тешким мерама. Решењем ових проблема, Руси су наградили Путина другим мандатом, који је добио већ у првом кругу избора подршком од 71 одсто грађана. Како је земља наставила са огромним привредним растом током Путиновог другог мандата, који је започео 2004. године, руска спољна политика нашла се у центру пажње. Упркос томе што је оштро критикован од стране западних медија током другог мандата, због "аутократије" и "гушења слободе штампе", Путин је успео да поправи највећу ману Јељцинове ере: руски глас поново се слуша на међународној сцени а Русија је поново постала важан играч у глобалним процесима одлучивања. Како руски устав није дозвољавао председнику да се кандидује за трећи узастопни мандат, крајем 2007. године (само неколико месеци уочи председничких избора) Владимир Путин је најавио да ц́е подржати Дмитрија Медведева за свог наследника. Медведев је однео победу са 70 одсто подршке, а 8. маја 2008. године Путин је поново преузео место премијера. [caption id="attachment_418729" align="aligncenter" width="650"] Фото: РИА новости[/caption] Један од првих изазова новог руског тандема била је криза у Гурзији. Русија је била принуђена да реагује у бившој совјетској репулици пошто су руски држављан и миротворци убијени у интервенцији владе у Тбилисију против отцепљене републике Јужне Осетије. Убрзо пошто је конфликт завршен, нови проблем руске владе била је светска економска криза. Како су војне операције више у опису посла председника, економија је била један од главних задатака премијера. Септембра 2008. године Путин је увео прву рудну мера које су требала да поврате ликвидност и стабилност руских банака и покрије спољни дуг. Према извештају Светске банке из 2010. године, Русија је много мање изгубила кризом него што се очекивало. А Путина је „Форбс“ исте године проглашио за најутицајнију особу на свету. Крајем септембра 2011. године, на конвенцији Јединствене Русије у Москви, председник Медведев је најавио да не планира да се кандидује за други мандат и, уместо тога, предложиоје Владимира Путина за овај посао. Путин је прихватио, рекавши да, ако победи на изборима 2012. године, Дмитриј Медведев ће бити премијер. Без изненађења, тандем је заменио столице. Инаугурациона церемонија старог-новог председника одржање 7. маја. Новији политички изазови Русије и председника Путина јесу грађански ратови у Сирији и Украјини. И док је вештом спољном политиком успешно спречена интервенција САД против Башара ал Асада, ситуација у Украјини је још увек без решења. Крим је поново постао део Русије, а судбина источноукрајинских регион, са већинским руским становништвом, које се противе новим властима у Кијеву, још увек је наизвесна. Русија за сада одбија да се војно ангажује на Истоку Украјине и упорно позива кијевске власти да прекину војне операције и прогласе примирје.

Прочитајте још:Путин је пробудио бригу за СрбеПутин сутра прославља рођендан

Због ситуације у Украјини, Путин се поново нашао на мети западних медија и лидера. Ипак, на сваки "напад" Путин је имао спреман "противнапад". Санкције нису уродиле плодом, а нови односи са Кином, учинили су руску економију мање зависном од Запада. Такође, пројекат нове Евроазијске економске уније, коју Путин планира од 2011. године, требало би да подигне политичке и економске односе будућих земаља чланица на потпуно нови ниво. Прве државе ове организације су Русија, Белорусија и Казахстан, а проширење чланства се очекује. "По први пут од распада Совјетског Савеза, кораци су предузети да се обнове природне економске и трговинске везе у постсовјетској зони", рекао је Путин. Председник Русије ужива популараност широм Русије али и у многим државама света. У земљама са већински православним становништвом Путин се цени због својих дела учињених на рехабилитацији положаја православне цркве у Русији. [caption id="attachment_418708" align="aligncenter" width="645"] Путин са ћеркама (слике из личног архива Владимира Путина)[/caption] Путин има две кћерке, Марију и Јекатарину. Са женом Људмилом, споразумно се развео у јуну 2013. године. И дана данас тренира бокс и џудо (црни појас 6. дан) и бави се скијањем. Воли животиње и има женку црног лабрадора ретривера звану Кони (Полгрејв). Такође, велики је љубитељ мотора и почасни члан сверуског мото клуба "Ноћни вукови". [caption id="attachment_418706" align="aligncenter" width="460"] Путин и Људмила. Фотографија из личних архива Владимира Путина (putin.kremlin.ru)[/caption] Јасно је да је Путин дошао на чело Русије у правом тренутку. Земља је била осиромашена, и материјално и друштвено, распадом комунистичког режима а транзиција је довела до економске кризе у земљи. Без јаке и непоткупљиве политичке личности попут Путина, опоравак економије, исплата спољних дугова и враћање Русија у ред светских сила не би био могуће. Извор: Србија данас