Правда

Он је у Славјанск дошао са малим одредом патриота које су биле наоружане само стрељачким ватреним оружјем, а отишао је из њена на челу дугачке колоне са техником коју је преотео од украјинске војске. Тако је постао симбол борбе веће од борбе народа југоистока против кијевске хунте. Зато је некима постао исувише опасан на челу војске Новоросије која је почињала да се формира... Ево његовог виђења тренутне ситуације и неких прогноза. Игоре Ивановичу, само у септембру на југоистоку се десило неколико битних догађаја и већ можемо да оцењујемо њихове последице. Шта ви мислите о мировном споразуму потписаном 19. септембра у Минску? - Сматрам да ће се потписани споразум веома негативно одразити на судбину народа Новоросије, на судбину руског народа у Украјини. Ако тај споразум буде потпуно реализован, а нарочито, ако буде реализован по плановима украјинске стране - то ће бити катастрофа. Упркос првобитној сагласности са тачкама Меморандума, које су 7. децембра предвиђале одржавање избора на нашој територији, недавно су владе ЛНР и ДНР расписале изборе са независним датумом, које ће овим територијама омогућити да изаберу самосталне владе. Који је ваш став у вези са тим изборима? - Сматрам да је то велика грешка, а могуће је да је то и намерна саботажа усмерена на максимално распарчавање побуњеног народа и територије пред лицем непријатеља који јача. О каквим изборима може да се говори када се ратне активности одвијају готово нон-стоп? Ми говоримо о примирју, међутим оно постоји де јуре, примирје де факто не постоји. У току је рат, позициони рат, непрекидно гранатирање... У залеђу војске, веома узаном залеђу, одржавање било каквих слободних избора биће само фикција. У том случају, која је ваша позиција у вези иницијативе да се одржи Војни савет, да се на тај начин покуша да се уједине територије - под вођством војних команданата који реално делују у интересу народа? - Имам контрапитање - ко је иницијатор и организатор тог војног савета? То је иницијатива Алексеја Мозговоја... Алексеј Мозговој - то је на територији Новоросије практично једини крупни командир у којег имам безрезервно поверење. Сада не говорим о нивоу батаљона или чета - тамо, свакако, има још доста нормалних команданата, које ја лично познајем и поштујем. Мозговој - то је човек са којим сам тесно сарађивао док је он био у Лисичанску а ја у Славјанску. То је човек, који је дисциплинован, стално усмерен на извршење свог војничког дуга, нема иза себе неке прљаве или сумњиве послове. Ако се Алексеј подухвати да сазове Војни савет, ја сам 100% сигуран да ће то бити позитиван догађај који је неопходан у овом тренутку. Сви ратни команданти Новоросије треба да се окупе како би дефинисали своју позицију. Непријатељске претње и даље постоје и чињеница да је отпор још увек расцепкан, да није координисан - то је велика претња. Како год се завршио Војни савет - у сваком случају неће бити бескористан. У насталој ситуацији, свакако је неопходно да почне нешто да се ради. Нажалост, ја немам могућности да се вратим на територију Новоросије, јер мене неће нико тамо да пусти. Нису ме зато оданде склањали, да ме поново врате у истој улози. Зато, нажалост, морам да разочарам оне, који очекују да ће доћи Стрелков и завести ред... На планираном Војном савету, у идеалу, требало би да се догоди уједињавање раштрканих снага отпора у уједињену војску Новоросије. Да ли тамо може да буде понуђен и неки прототип вертикалне власти у Новоросији - као противтежа постојећем нејасном руководству које је од народа преузело иницијативу изградње републике? Неопходно је да се некако управља тим територијама... Шта је у овом тренутку исправно? - Теоретски, у условима рата, нарочито у тако малом залеђу, ни о каквој цивилној власти не може да се говори. Цивилна власт треба да буде допуна војној - то је аксиом вештине ратовања. Рецимо, и у немачкој и у руској војсци, за време Другог светског рата, зона контроле, где су деловале искључиво војне власти, простирала се 200 км иза линије фронта, а сви остали органи њој су потчињавали. Данас залеђе војске Новоросије износи максимум 100-150 км, а у неким местима само 15-20km... О каквој цивилној управи уопште може да се говори у истом том Доњецку, који је свакодневно изложен гранатирању? Па, и од Луганска до линије фронта у месту Счастје - нема пуно... Какви у таквим условима могу да буду избори, каква демократија? То је фикција. Фикција, коју стварају политички технолози по наруџбини одређених људи... Они стварају лепу слику, фикцију - оно што су навикли да стварају уместо реалних дела. Како би се направила декорација мирног живота и да људи, које су они сместили у обе републике, добију легитимитет - Захарченко, Плотницки и други. Зато морају да се одрже избори, како би могли да кажу да их је народ изабрао... У сваком погледу, требало би не само укинути ове изборе, већ и формирати јединствене органе управљања Новоросије на челу са одговорним људима, са претежно војним управљањем. То ће омогућити да се максимално успостави војно снабдевање, и да се умире банде које се никоме не потчињавају, које лутају уз границе република и не ратују... Реците нам нешто о самом појму Новоросија. Без обзира на очигледан покушај да се пусти низ воду ово државно уређење у настанку, има још честитих људи и патриота, који могу да наставе процесе уједињавања земаља југоистока Украјине у новом својству. Да ли можете још једном да дефинишите зашто је важна Новоросија и за руско друштво, и за онај народ који не разуме, на чијим земљама он живи - ДНР, ЛНР, Украјина? - Са идеолошког становишта - о томе сам више пута говорио још у Славјанску - Новоросија је данас одбрамбени бедем Русије. Доњецк, Луганск, читав Донбас, читава Новоросија све до Одесе - то је део Русије, онај део, који су јој на силу отели криминалци и издајице 1991. године. Недопустиво је говорити о Новоросији као о нечему, што је одвојено од Русије, а камоли као о украјинској територији. Данас се сви ми, борећи се за Новорусију, боримо за Русију. Рат је у ствари објављен Русији. Тај рат би почео чак и да није почео у Донбасу. Почео би на неком другом месту - почео би на Криму, негде другде. Русија је, бранећи своје националне интересе, изазвала такву реакцију такозване међународне заједнице да је повлачење просто немогуће. Жалосно је што буна у Новоросији није била подржана, као што је био подржан Крим. За мене лично, то је велика трагедија, зато што сам, долазећи са својим одредом у Славјанск, рачунао на нешто сасвим друго. Никако нисам рачунао на масовна разарања, на тако сраман резултат, који данас покушавају да потврде потписивањем споразума у Минску. И данас постоје конкретни људи и утицајне снаге, који чак ни овај резултат не сматрају дефинитивним, и теже да униште Новоросију. Међутим, знам да данас доста људи не прихвата такве тежње, и уверени су да такав резултат није дефинитиван... Превела за Факте Марија Петрова

Прочитајте још:Усташки пир над српском децом

Извор: Факти