Правда

У извештају Комисије о флексибилности европског гасног система у случају обуставе снабдевања руским гасом ове зиме, наводи се да интервенције владе морају бити пажљиво припремљене на регионалном нивоу те да их треба спроводити само када буде неопходно. Извештај укључује конкретне краткорочне препоруке за најугроженије чланице ЕУ и суседне земље. "Извештај показује да не чекамо, већ радимо све што је у нашој моћи да се припремимо. По први пут имамо јасну слику ризика и могућих решења. Ако радимо заједно, будемо солидарни и применимо препоруке из извештаја, ни у једном домаћинству у ЕУ неће бити хладно ове зиме”, изјавио је потпредседник Комисије надлежан за енергетику Гинтер Етингер. Баш као и 2009. године, руско-украјински спор доводи у питање снабдевање ЕУ гасом, а с обзиром на то да се ближи зима, Комисија је желела да створи јасну слику о томе где се могу појавити највећи недостаци и на који начин се могу ублажити. Извештај приказује и резултате вежби симулације спроведених у 38 европских држава, укључујући државе чланице ЕУ и суседне земље где се анализирају различити сценарији, а посебно онај који укључује потпуну обуставу увоза руског гаса у ЕУ на период од шест месеци. Дуготрајна обустава снабдевања би значајно утицала на ЕУ, а највише би биле погођене чланице ЕУ и државе источне Европе, а процењује се да би Финској, Естонији, Македонији, Босни и Херцеговини и Србији недостајало најмање 60 процената од потребне количине гаса. "Ако државе сарађују, а не усвајају искључиво мере на државном нивоу, гас ће бити ускраћен мањем броју потрошача", наводи се у извештају.

Прочитајте још:Селаковић: Нећу дати оставку због сукоба интереса!ПУТИН: Срби се опиру притисцима и зато их поштујем!

Водећи принцип мора бити тржишни приступ, где ће нетржишне мере бити спровођене само када тжиште закаже, каже се у извештају у ком се наводе и конкретне препоруке о краткорочним мерама за најугроженије чланице ЕУ и суседне земље. Тест оптерећења снабдевања гасом је прва конкретна акција у погледу краткорочних мера енергетске сигурности, која је уследила након што је Европска комисија у мају усвојила Европску стратегију о енергетској сигурности. Конкретне препоруке ће пратити мере предвиђене Стратегијом како би се побољшала сигурност снабдевања у ЕУ, што значи: комплетирање унутрашњег енергетског тржишта, повећање енергетске ефикасности, диверсификација спољних извора снабдевања и експлоатација аутохтоних извора енергије, односно фосилних и нефосилних горива. ЕУ увози 53 одсто енергије коју користи, а енергетска зависност се односи на сирову нафту (90 одсто), природни гас (66 процената), чврста горива (42 одсто) и нуклеарно гориво (40 одсто), а скоро половина примарне потрошње енергије у ЕУ (48 одсто) одлази на загревање просторија и воде. Извор: Танјуг