Правда

Интернет преваре су у претходној години, само у Великој Британији, оштетиле људе за скоро 850 милиона евра, а претпоставља се да је реална цифра далеко већа. Истраживање је показало да је половина особа које су доживеле неку сајбер превару (крађа идентитета, хаковање банковних рачуна…) признало да су подлегли сопственим искушењима. Оно је такође показало да 53 одсто популације онлине злочине сада посматра исто као и било које друге злочине у реалном свету. Нажалост, истраживање је открило и да 54 одсто преварених људи жели да открије ко стоји иза свега, али да је само 14 одсто њих у томе и успело. Проблем са онлине преварама је тај што велики број људи (њих чак 47 одсто) не зна како и коме да пријави цео случај. Многе земље света због тога сада одвајају новац за борбу против сајбер криминала. Ово су најчешће преваре на интернету: - Крађа информација са кредитних или дебитних картица које се користе за клађење и куповину путем интернета. - Куповина производа за које се на крају испостави да уопште не постоје, нису тачни опису који се налазио на одређеном сајту или су украдени. - Експлоатисање разних сајтова које се баве онлине продајом од стране хакера, како би могли да спроведу превару. - Упознавање са жртвом путем друштвених мрежа, улазак у интимну везу и након одређеног времена прекид исте, да би на крају користили емотивне разлога за изнуду новца. - Слање компјутерских вируса и других програма који су дизајнирани да нанесу штету рачунару особе која их прими. - Хаковање налога на друштвеним мрежама и мејла. - Плаћање непостојећих накнада за изнајмљивање простора који не постоји, није за изнајмљивање или се изнајмљује великом броју различитих особа које о томе ништа не знају. - Онлајн куповина карата за концерте или путовања које уопште не постоје и односе се на непостојеће компаније.

Прочитајте још:КОЕЉОВ ПСИХОТЕСТ: Одговорите на само 3 питања да видите да ли болујете од деменције

Извор: Телеграф.рс