Правда

Посету овом стратишту, коју заједно организују Хелсиншки одбор за људска права РС и Савез логораша БиХ, без позива иједном српском логорашу који је прошао свакодневна мучења, премлаћивања и понижења - „представља скрнављење успомене на страдале Србе у логорима смрти ‘Челебићи’ и ‘Мусала’“. - Тужно је што се овом јефтином трику Савеза логораша БиХ придружила и Мери Ен Хенеси или, можда, њена посета показује однос најстарије европске асоцијације према српским жртвама несрећног грађанског рата у БиХ - наводи се између осталог у саопштењу. Дописник „Новости“ из Брчког, који је и сам имао несрећу да у коњичким логорима смрти „Челебићи“ и спортској сали „Младост“ на Мусали буде затворен 155 дана током 1992. године, примио је бројне телефонске позиве и негодовања због посете ових особа логору који је отворен почетком маја 1992. године у објектима некадашње ЈНА.

Прочитајте још:Путин одржао најантиамеричкији говор до сада!

- Некадашњим становницима коњичке општине српске националности јасно је зашто извесни господин Мешковић није желео да госпођи Хенеси неко од преживелих српских логораша посведочи о достојанственој смрти часне старине Шћепана Готовца, патњама кроз које су прошли и мукама у којима су умирали само зато што су Срби, Симо Јовановић, Неђо и Жељко Милошевић, Жељко Климента, Жељко Ћећез... - рекао нам је Недељко Живак бивши становник Брђана и логораш који је провео 165 дана у логорима „Челебићи“ и „Мусала“. По његовим речима, госпођа Хенеси неће ништа сазнати о пребијањима, патњама и многобројним понижењима кроз које су прошли логораши Срби, али и њихове породице из Брадине, Бјеловчине, Брђана, Челебића, Зукића, Доњег Села, Церића, Идбра, Загорица, Коњица ... Неће ништа сазнати о двема Српкињама које су биле затворене и свакодневно силоване у логору... Кроз логоре „Челебићи“ и „Мусала“ прошло је више од 500 Срба и око 300 Хрвата који су затворени у априлу 1993. године после сукоба ХВО и такозване Армије БиХ. Иначе, логор „Челебићи“ затворен је у децембру 1992. године. Преостали српски логораши пребачени су у спортску салу на Мусали у Коњицу, где су остали до 6. октобра 1994. године када су размењени на мосту „Братства и јединства“ у Сарајеву. Међусобна размена Бошњака и Хрвата организована је у септембру 1993. године, целих годину дана раније него размена Срба заточених у коњичким казаматима. Извор: Правда