Правда

Фискални савет напомиње да је јавни дуг на крају септембра износио је 22,6 милијарди евра, односно 68,2 одсто БДП-а и да је он повећан за 250 милиона евра, углавном због слабљења евра у односу на долар. У односу на почетак године дуг државе је већи за око 2,0 милијарди евра и до краја 2014. године он ће ће, извесно, премашити 23 милијарде евра, наводи Фискални савет. У извештају се истиче да је у септембру остварен дефицит опште државе од 14 милијарди динара, који је, како се оцењује, резултат привременог повећања јавних прихода и готово у истој мери, такође привременог, раста јавних расхода. Остварени дефицит је нешто испод месечног просека у 2014. години. Консолидовани дефицит државе у 2014. години ће, највероватније, достићи износ од око 300 милијарди динара, односно 7,6 одсто БДП-а и он укључује и све расходе државе за предузећа и банке у државном власништву, који нису обухваћени ребалансом нити месечним извештавањем о извршењу буџета Министарства финансија, наводи Фискални савет. Приходи опште државе су у септембру били знатно већи него у августу, а већи су, у мањој мери, и у односу на износ који се могао очекивати на основу годишњег буџетског плана и уобичајене динамике у претходним годинама, напомиње Фискални савет. Повећање је једнократно и резултат очекиваног привременог повећања акциза и ванредног раста донација и капиталних прихода, наведено је у изваештају. Септембарски приходи од акциза били су већи од уобичајених, око 23 милијарде динара, као последица календарског распореда уплата, наводи Фискални савет, указујући да су капитални приходи и донације у септембру порасли за готово 6,0 милијарди динара. Већи расходи консолидоване државе у септембру последица су надпросечно високих издатака за камате, осетног повећања осталих текућих расхода и раста капиталних расхода након веома слабог извршења током августа. Високи расходи за камате у септембру очекивани су имајући у виду динамику доспећа купона емитованих еврообвезница, наведено је у извештају. Вишегодишњи раст издвајања државе за отплату камата је директна последица повећања јавног дуга. На месечном нивоу, ови издаци су највећи током марта и септембра када се исплаћују купони обвезница које је Република Србија емитовала на међународном финансијском тржишту. У септембру је за камате плаћено око 14,5 милијарди динара, што је за 6,0 милијарди више у односу на вишемесечни просек.

Прочитајте још:Србија за гас дужна Русији чак 200 милиона!Европска комисија истражује корупцију у Еулексу

Остали текући расходи привремено су порасли у септембру због трошкова за санирање штете због поплава и у септембру су остварени у износу од око 6,0 милијарди динара, што је највећи износ од почетка године. Повећање је, међутим, привремено будући да су са ове буџетске позиције исплаћена средства намењена санирању штете због поплава. Ова трансакција је готово једнака поменутом повећању донација и стога не утиче на величину оствареног дефицита, указује Фискални савет. Капитални расходи су повећани на 9,0 милијарди динара у септембру и за 4,0 милијарди већи су него у августу. Раст капиталних расхода је већим делом последица издатака за попуњавање робних резерви (око 3,0 милијарди динара). Када се искључи та трансакција, како бисмо пратили извршење јавних инвестиција, закључујемо да су оне и даље на нивоу веома ниског просека, од 6,0 до 7,0 милијарди динара месечно, наводи Фискални савет, напомињући да за извршење буџетираног износа просечно месечно би то морало бити око 10 милијарди динара. Извор: Танјуг