Правда

Константно упире прстом у звездаше на власти, који, како тврди, желе да срозају Партизан. Колико је тешко стање у Партизану, да ли оно може да се упореди са 2001. годином, кад сте се вратили у клуб? - Партизан је у најтежој ситуацији откад памтим. Ко је кривац за то? - Основни кривац је интересна група која има за циљ да целокупно Југословенско спортско друштво Партизан, укидањем материјалних предуслова за нормално функционисање, сведе на ефемерни ниво, да не може да буде равноправан партнер Црвеној звезди. Да ли је у питању клубашки интерес или нешто друго? - Не ради се овде о обојености обичних људи, него о моћницима који су острашћени звездаши и имају такав план. Ко су ти људи? - Тренутно су на власти у граду и републици они који веома воле Звезду. Они су центар те групе и без њиховог присуства ти интереси не би могли да се реализују у мери у којој је то сад случај. Сматрате ли да у мору економских проблема власт има времена да се бави Партизаном? - Не видим да се компанијама које спонзоришу Партизан омогућују неке бенефиције, да им се смањује порез, да власт на то гледа благонаклоно. Помињао сам спонзорство од стране јавних предузећа, а још већа разлика је кад су у питању приватници. Некако је та љубав приватника према Звезди стигла с новом влашћу. Шта вам тренутно најтеже пада у целој причи у вези с Партизаном? - Нерешена ситуација са стадионом. Мржња и агресивност непријатеља ми не падају тешко, али пасивност пријатеља и неких навијача Партизана који су у ситуацији да помогну ми најтеже падају. Пасивност у материјалном смислу или то што не иступе јавно и дигну глас? - И једно и друго. Што они који су у стању да обезбеде материјална средства то не чине, али и ћутање неких других. Ретко ко се оглашава и понеки пут ми се чини да је Партизан моја прћија. Да ли се плаше? - То питајте њих. Ја се не плашим. Не постоји институција, спортска или државна, почевши од министарства до премијера, којој се нисте супротставили. На шта покушавате да укажете? - Не супротстављам се никоме лично, него одређеним ставовима и политици. Покушавам да покажем да се према Партизану води политика апартхејда кад је у питању спонзорство и пореска политика према клубовима ЈСД Партизан. Ко год је одговоран или неделовањем то дозвољава, треба да сноси одговорност. Исто као што бих сам пред собом сносио ту одговорност ако не бих смео да кажем своје мишљење. Да ли спорт уопште може без политике и где је граница коју она не сме да пређе? - Политика мора да буде благонаклона и треба да обезбеди систем за егзистенцију врхунског спорта, попут пореских олакшица за спонзоре, па новац од кладионица, инфраструктуру, а не да политичари на власти доводе спонзоре као привеске великих послова или, још горе, да утичу на избор комесара лиге, критеријум суђења, начин писања, да се воде политичко-медијске кампање, као што се воде против мене. Можете ли то да појасните, како доживљавате, како кажете, медијску хајку? - То је настало због тога што критикујем људе на власти и браним интересе Партизана. По добро устаљеним и испробаним методама врши се провлачење кроз блато, пуштање гласина, мултипликовање и продужавање еха кад се направи грешка, као и минимализација успеха. То су покушаји да ме представе као скандал-мајстора, неког ко због болести или неких других ствари не може добро да контролише емоције. Као да сам ја изазвао прекид утакмице у Ђенови или на стадиону Партизана. За те који су то урадили има се много разумевања. Зашто медији дају различит простор томе? Ја сам освојио толико титула, створио много играча, према тиму се понашам као према деци. Васпитавам их, кад треба да приме плату, они приме пре мене, оно мало пара што се дели. Води се рачуна да после сваког тренинга буду бољи играчи, као и да између тренинга не сруше оно што на тренингу изграде. Направио сам и одређене грешке, али то се толико вади из контекста и мултипликује... Никог нисам ударио ни повредио, увредио... Имали смо тезу да ли сте лудак или педагог, али кад кажемо лудак, мислимо на вредносни суд, а не на дијагнозу. Где бисте се сврстали? - Питање је безобразно. Нису све ствари које радим исправне, понекад емоције дођу испред разума. То има добрих страна, али буде и грешака повремено. Не бих рекао да сам драстично мењао ставове у животу. Нико нема кристалну биографију, па ни ја. Разумем да сам у излогу и да се моји гестови посматрају злонамерно или с добром намером, али сам свестан да оно што урадимо позитивно није пропраћено адекватном медијском пажњом, у складу с оним како се прати кад се направи нешто лоше. Свако ко је добронамеран, а није луд, треба да се запита због чега је таква пропорција. Моје политичко ангажовање се састоји управо у томе да се политика елиминише из спорта. Томе се ја супротстављам, па испада да се бавим политиком. Зашто се вашим константним наступима издвајате као мета, која може да послужи за скретање пажња са егзистенцијалних проблема? - Морам да изнесем истину кад је у питању третман Партизана јер сам председник спортског друштва. Да сам председник кућног савета, а неко виче у згради, имао бих обавезу да га опоменем. Не желим да покушаји да се упропасти Партизан прођу у тишини. При томе не вршим агресију ни према коме, управо је обрнуто. Морам и својим играчима да објасним зашто нису плаћени, али ако то објашњавам само њима, а не јавности, није у реду. Нисам неко ко има морал за сваку прилику. Разумем ваш интерес да имате што већи тираж, али мој интерес није да будем што боље продат. Али на састанку на којем сте Човић и ви били с премијером Вучићем он је обезбедио 200.000 евра за Партизан, а после тога ви се поново конфронтирате. Зашто? - Након што му је публика скандирала на кошаркашкој утакмици, он престаје с реализацијом обећане помоћи. А конкурентски клуб добија максималну помоћ због тога што је његов брат у управи. Андреј Вучић више није у Звезди. - Није, а знате ли зашто? Прошле сезоне, док су он и чланови СНС били тамо, преко седам милиона евра је ушло у клуб, пре свега од приватника. До сукоба је дошло зато што су они доносили новац, а господин Човић је поставио свог зета за председника и доносио одлуке. Кад је дошло до личних сукоба, одлучено је да се паре, уместо у спорт, улажу у лечење болесне деце. Како је онда Човић изашао као победник? - Зато што има уговор о фузији два клуба по којем, уколико се тај уговор раскине раније, њему треба да се плати обештећење од 4,5 милиона евра. Откад су политичари на власти изашли из клуба и оставили га самог, Звезда никад није била боља. Ето, то је доказ да политичари не треба да буду у клубу, односно треба да обезбеде средства, али не и да се мешају у то ко је тренер, ко игра, итд. Доказе за тврдњу да је у Звезду ушло седам милиона немам, али знам да је тако. У недавном саопштењу сте упитали зашто новинари нису истом жестином бранили Ољу Бећковић. - Па да ли се слажете да то треба да протекне немо? Због чега несразмерно велика реакција на мало хватање за грло играча ком је учињено много добрих ствари, и биће му учињено. А с друге стране имате апсолутно ћутање на забрану емисије тог квалитета, искрености и енергије. Зашто нико у штампи није пренео оно што је она изјавила на сајту Истиномер? То може да се види само на интернету. Не знам зашто сте ви новинари тако храбри кад је у питању мој гест, а прелазите преко гестова мојих колега. А кад су у питању људи из вашег еснафа, немате скоро никакву реакцију. Онда је то служење цару. Вучићу? - Па ономе ко је цар. Тренутно је то Вучић. Да служење цару донесе бенефит Партизану, да ли бисте пристали на то? - Ви не можете од мене добити ништа што вам ја добровољно не бих дао, осим моје главе, осим моје главе - каже Хамлет. Увек бих поштовао било шта што се уради за Партизан и објективан третман какав имају неки други. Сигурно, из свог угла, успех и бенефит социјализују човека. Ми смо имали много успеха, а мало бенефита. Свако има своју цену, али све добро што се уради Партизану сматрао бих као личну обавезу. Дакле, одговор је позитиван. - Не, одговор је такав какав сам дао. Да служим никоме, нећу, осим Партизану. Помињете стално политику и власт. Да ли вас је неко од политичара звао телефоном да изрази своје незадовољство? - Не знам да ли сте толико наивни, али овде се притисци не врше телефоном. Руше изнутра, праве медијску кампању, онемогућавају спонзоре... То су такви методи. Нико није толико неискусан да прети.

Прочитајте још:

Стјепановић освојио бронзу у Сингапуру

Стиже нам најхладнија зима у последњих 100 година!

Својевремено сте писали графит подршке за председника кућног савета „Не дирајте Суљу, је.ем вас у буљу“. Ко је Суља данас, да ли се осећате као Суља? - Ја се осећам добро док год сам у миру са самим собом и док радим оно што мислим да треба. У једном интервјуу сам рекао за Павића, кога иначе не читам много, да једну његову реченицу волим: „Ниједан неопаљени шамар не треба са собом понети у гроб“. Није баш тако, али човек мора да држи до себе. И сматрам да цар треба да служи народу, а не народ цару. Иначе сам два пута писао графит, јер су први обрисали. Касније сам написао: „Је.ем вас у буљу и опет - са Ј, вратите нам Суљу“. Извор: Курир