Правда

Тад се обично нађе неко ко има потребу да обавести друге да бурек може бити само од меса, а да су све остало пите. Једним делом, заговорници такве тезе су у праву. Наиме, у Босни и Херцеговини бурек је заиста назив за јело од вученог теста пуњеног месом – млевеним или сецканим, најчешће спиралног облика. Остала јела, која се праве по истом принципу, а имају различите надеве, називају се питама, које обично уз себе имају апозицију у зависности од врсте надева: сирница, зељаница, тиквеница, крумпируша… Проблем је, међутим, што таква подела важи само у БиХ. Како је бурек освојио Европу Бурек потиче из Турске; штавише, старији је од Турске и верује се да су то јело правили још Турци у својој прадомовини у средњој Азији. Етимолошки, повезан је с турским кореном бур-, који значи “савијати”. Управо зато, у Турској и данас влада највећа разноликост у погледу надева и облика: од малих смотуљака названих “цигара - бурек”, полумесечастог “сирови бурек” прженог у уљу па све до уобичајеног су “водени бурек”, који је најсличнији оном који се прави на Балкану - у облику великог круга који се реже на четвртине. Турци су својим освајањима проширили бурек широм Блиског Истока и Балкана па су бурек тако почели да праве и арапски бедуини, а преузели су га и Јевреји Сефарди, који су се у већем броју населили у Отоманском Царству након што су их хришћани протерали из Шпаније. На запад, бурек је доспео до земаља Магреба (где је познат као брик), а и до северне Италије. где су га и опет пренели Сефарди (тамо се назива бурицхе и искључиво је пуњен слатким надевом, попут мармеладе од мандарина). На истоку је бурек, захваљујући Татарима, покорио велики део бившег СССР-а, доспевши тако посредно и у неке северноевропске кухиње (литванску, пољску). На том огромном подручју, бурек се пуни најразличитијим надевима – од уобичајеног меса, сира, спанаћа, све до необичнијих, попут киселог купуса, леблебије, туњевине – а постоји и празни бурек. Ниш је место рођења југословенског бурека На подручје бивше Југославије бурек долази крајем 15. века кад је у Нишу створен рецепт за „округли бурек“. Ниш ће се тако овенчати титулом „прадомовине балканског бурека“, а од 2004. године тамо се одржава и манифестација Бурегџијада, на којој је 2011. испечен најмањи, али и највећи бурек на свету: најмањи је испечен у пивском чепу, а највећи је имао површину од 8 метара квадратних и био тежак 200 кг. Нажалост, организатори нису имали средстава да плате пут званичницима Гинисове књиге рекорда, који би тиме потврдили њихов успех.

Прочитајте још:Брза торта с кокосом и бананама (ПОСНО)

извор: Дневник.хр