Правда

Повод за састанак је бојазан вашингтонских финансијера да се неки трошкови прелију на републички буџет, а тиме да се повећа дефицит у државној каси. Један од опасних преседана у вођењу фискалне политике је то што су ребалансом буџета предвиђене субвенције за Градско саобраћајно предузеће. Формално, реч је о непланираној уплати граду Београду. Суштински, ММФ то посматра као субвенцију. За ту намену предвиђено је две милијарде динара из централне касе. На овај расход недавно је упозорио и Фискални савет. Како се наводи у њиховом извештају „новост у ребалансу је и да држава субвенционише локална јавна комунална предузећа”. Осим што овај расход увећава дефицит Републике, он подрива и системски приступ финансирања у држави, према коме је локална самоуправа надлежна за одрживост локалних финансија, укључујући и локална јавна комунална предузећа, упозорили су у својој анализи чланови Фискалног савета.

Прочитајте још: (ВИДЕО) Ево шта је Вучић данас поручио Шешељу!

Такође, Светска банка урадила је недавно анализу о резултатима пословања локалних јавно-комуналних предузећа у Србији и том приликом упозорили да ГСП добија 60 милиона евра субвенција из градског буџета које углавном троши на исплату зарада и набавку горива. Званичнике Фонда интересоваће свакако и пројекат Београд на води и то што ће се до краја године из буџета потрошити пола милијарде динара за ту сврху. То, из угла буџетских бројки није велики новац, али ће чланови Мисије ММФ желети да чују колико ће бити укупан трошак за тај пројекат. Процењује се да би ти издаци могли да буду три до четири милијарде динара. Такође, предмет разговора са Фондом биће и чињеница да издаци за камате и кредите чине петину градског буџета. Иначе, није неуобичајено да касе локалних самоуправа буду у фокусу ове међународне финансијске институције, нарочито када се посматра минус целе државе. То је био случај 2011. године када је, на инсистирање Уједињених региона Србије усвојен Закон о финансирању локалних самоуправа, када је 40 одсто прихода од пореза на зараде са републичког пребачено на локални ниво. Званичници ММФ тада су упозоравали да то може да постане велики трошак за централну касу, али и да новац намењен за инфраструктурне пројекте на локалу заправо неће бити за то и потрошен, већ ће отићи у текућу потрошњу. Касније се то, у великој мери, испоставило као сасвим оправдан страх. А. Телесковић Извор: НСПМ