БЕОГРАД - Горан Бреговић један је од малобројних музичара који има више од 200 великих концерата годишње.
Поред репертоара који је изводио са Оркестром за свадбе и сахране, он је на наговор менаџера Адиса Гојака и уз помоћ Алена Исламовића одлучио да хитовима Бијелог дугмета удахне нови живот.
Зашто сте се окупили да прославите четири деценије Бијелог дугмета без Бебека и Тифе? - Наши концерти нису окупљање Бијелог дугмета. Славим почетак рада групе тако што се питам како би наше песме звучале данас. У међувремену свашта се променило. Имена градова, државе. Да смо остали на окупу, можда бисмо баш овако звучали. Немогуће да се не бисмо променили нимало. Није ми намера да се више окупљамо и да правимо парастос. Нашу публику чине млади и онда не треба Дугме да буде мртвак, којег треба подгревати.
Да ли бисте волели да се једног дана вратите у стриптиз-бар, где сте као тинејџер почели да свирате? - Нема више таквих стриптиз-клубова, хаха. У њима су тада радиле само Чехиње и било је право уживање свирати. Имао сам 17 година и видео сам више голих цура него сви клинци у Југославији заједно.
Да ли би круна ваше каријере била да будете изабрани за академика? - Имам већ више него што мислим да заслужујем. Почасни сам доктор музике у Шефилду. Није лоше, а од француске владе добио сам и Орден витеза културе и уметности. Драго ми је што људи примећују мој рад.
Имали сте сјајан концерт у Скопљу, а у Новом Саду свирате 27. децембра. Да ли ће наступ бити посвећен вашем великом пријатељу и песнику Душку Трифуновићу, који је последње године живота провео у том граду? - Душко је подизао писменост музичара у Сарајеву. Сваки пут када певам „Тајну везу“, на њега помислим. То нас двојицу на неки начин веже заувек.
Прочитајте још:(ВИДЕО 18+) Карлеуша момку поцепала мајицу, шамарала га, скинула му панталоне и бичевала га на сцени!
Георгиев о перспективи наших простора…
Постоји ли шанса да опет радите са Исидором Жебељан? - Исидора Жебељан је била мој оркестратор веома дуго. Данас сам се сетио да смо током бомбардовања Србије 1999. године били у Скопљу. Остао сам без своје архиве у Сарајеву, а нисам желео да поново доживим исту судбину, па сам се склонио. Дошли смо с породицама у Македонију. Издржавали смо се свирајући у једном клубу у Солуну, где смо путовали из Скопља. Извор: Пулсонлајн