Правда

Такве спекулације, наравно, постављају и питање да ли је то покушај стварања противтеже америчкој војној бази Бондстил на Косову, где је – у време када је започела мисија КФОР-а – било око 50.000 људи, махом војника. Иако руски хуманитарни центар у Нишу службено важи за седиште одакле Руси желе да помогну у елементарним непогодама на Балкану, учествујући у разминирању, гашењу шумских пожара, спашавању у поплавама или делујући у другим ванредним ситуацијама – дакле, без икакве војне намене – и даље се, међутим, провлачи прича како је то само вешто подметнуто кукавичје јаје, чије је стварно постојање битно другачије од оног јавно реченог. Аеродром Константин Велики у смислу ваздушног саобраћаја је мртав, без редовних путничких линија, и да нема Руса и повремених летова њихових Иљушина 76, четворомоторних тешких транспортних авиона и хеликоптера КА 32 писта би зјапила сабласно празна. Екипа “Јутарњег листа” која се упутила на нишки аеродром упркос очекивањима да ће наићи на војну полицију или снаге безбедности, несметано је дошла до улаза зграде на којој, не енглеском језику, великим белим словима пише назив центра. Како наводе, РСХЦ личи на део аеродрома за карго-промет са зградама за складиштење робе, каквих је поред цивилних аеродрома свуда по свету. Нигде војника или наоружаних стражара. Уместо сивомаслинастих војних возила, петнаестак црвених ватрогасних. Ни трага борбеним авионима, тенковима или оклопним транспортерима. У просторије СРЦХ-а се улази без икакве сигурносне провере. Уместо у униформи начичканој одликовањима, какав је стереотип у приказивању руских војника, Анатолиј Башкирев, први заменик директора Руско-српског хуманитарног центра је лежерно одевен и спреман да одговори на сва новинарска питања. Он каже да авиони Иљушин 76, авиони амфибије Бе-200 који могу понети и 20 тона воде, хеликоптери КС 32 и МИ 26 у Ниш долазе само по потреби, да би допремили хуманитарну помоћ или учествовали у гашењу пожара. Како сада нема шумских пожара, како нема поплава, ни других елементарних непогода, те летелице су у Русији, у саставу Министарства за ванредне ситуације и у Ниш могу доћи само заједничком одлуком влада двеју држава. Башкирев поносно истиче како је, захваљујући постојању РСХЦ-у (споразум о његову оснивању Београд и Москва потписали 2012. године), био потребан само један дан да руска помоћ, током мајских поплава у Србији, стигне на угрожена подручја. У огромној хали су, уредно и под конац, сложени шатори, покривачи, пећи на чврсто гориво, пољске кухиње, агрегати, гумени чамци и весла, све до ватрогасних ”метли” за ручно гашење пожара на тешко приступачним теренима. Ако ишта у РСХЦ-у има војничког, онда је то уредност хале: све је на свом месту и спремно за употребу кад год затреба. - Тако мора бити, јер кад бисмо губили време тражећи где се што налази у тренутку када помоћ затреба, изгубили бисмо драгоцено време – каже Николај Сукора, задужен за бригу о материјално-техничким средствима. Испред складишних хала, поред ватрогасних возила налази се роботизовано возило за гашење пожара, обојено у исту црвено боју као и ватрогасни камиони-цистерне. - Ово је хрватски производ – каже Николај Сукора и објашњава да је возило на гусеницама огромни робот којим се, без угрожавања људских живота, могу гасити пожари када гори токсични материјал или када се из неких других разлога класична ватрогасна кола не могу приближити пожару. Роботизована ватрогасна возила производ су хрватске фабрике и њима се може даљински управљати и с дистанце од километар и по, али ако је потребно, и из хеликоптера. То је, за сада, уз послове на хуманитарном разминирању, једина сарадња Руско-српског хуманитарног центра с Хрватском. За две године колико делују у Нишу, Руси су помагали и другим држава у окружењу. Тако су у 2012., само неколико месеци након што су се стационирали, руски авиони учествовали у гашењу великих шумских пожара у околини Мостара, у Босни и Херцеговини. Ове године, пак, Руси су помогли и Словенији, упутивши пет изузетно снажних агрегата јачине од 100 и 120 киловата који су ублажили тешку електроенергетску ситуацију након струјног колапса насталог услед ледене кише и снежног невремена. РСХЦ има заједничку српско руску управу, на чијем је челу две године Рус, потом две године Србин. Споразумом о оснивању Руско-српског хуманитарног центра две су државе регулирале и финансијске обавезе. - Руски део особља који ради у Нишу има једногодишње уговоре с Министарством за ванредне ситуације Руске Федерације, које, кад истекну, могу и продужити. Неки су у Ниш довели и своје породице, други су сами. Изнајмили су станове у Нишу и сами брину о смештају и свему што је потребно за привремени боравак у другој средини – рекао је Башкирев. Он једино није прецизно одговорио на питање колико је стварно Руса у Нишу. Рекао је да то зависи од ситуације, односно о томе треба ли деловати у некој кризној ситуацији – пожару, поплави, земљотресу или некој сличној природној катастрофи или о раду РСХЦ-а када таквих непогода нема.

Прочитајте још:(ВИДЕО) Шешељ и Николић у Храму Светог Саве!

Извор: Јутарњи.хр