Правда

Хрватски председник Иво Јосиповић саопштио је јуче да је писао председнику Хашког трибунала Теодору Мерону упозоривши на могућност јачања политичке активност лидера радикала и опасности да његов говор мржње може тешко нарушити мир и стабилност у југоисточној Европи. Јосиповић, који се јавности обратио путем Хрватске радио-телевизије, објаснио је да је у писму Мерону истакао да као политичар из државе која није странка у поступку не може да преиспитује правну утемељеност одлуке Хашког суда да на привремену слободу из хуманитарних разлога пусти Војислава Шешеља. „Али као председник државе на чијем је подручју и према чијим је држављанима Шешељ, према оптужници, починио злочине морам да истакнем неке правне, моралне, па и политичке чињенице везане за случај ’Шешељ’. За остварење правде и поверења јавности, посебно жртава, за међународно правосуђе, битно је да сваки предмет у разумном року заврши пресудом, осуђујућом или ослобађајућом”, написао је Јосиповић Мерону. Предуго вођење поступка, какво је оно у случају „Шешељ”, а и „Милошевић”, резултира, како је оценио Јосиповић, губитком поверења грађана у међународно судство. Шешељ организује политичке скупове и праћен медијима, како је оценио хрватски председник, руга се међународној правди и жртвама. „Засигурно, то деструктивно делује на сам кривични поступак који се води у Хагу, уноси страх међу људе, посебно жртве и сведоке и дезавуише саму идеју међународне правде”, сматра Јосиповић. И у истом стилу јуче, али и претходних дана, причала је и хрватска министарка спољних и европских послова Весна Пусић. Она је најавила у Бриселу да ће своје европске колеге упозорити на отежавајућу околност у југоисточној Европи насталу пуштањем на слободу Војислава Шешеља из хашког притвора. Она је претходних дана Србији „изразила саучешће” јер на својим улицама има „полуделог ратног злочинца, уместо да седи тамо где је седео и где треба седети”. Коментаришући учестале позиве Загреба да Београд даље процесуира Шешеља, тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић, како је јуче рекао за Б 92, не може да разуме побуду званичника страних држава да врше притисак на српско правосуђе. „Неразумљива ми је побуда представника друге државе да врши притисак на правосуђе друге државе. Имамо добре односе са представницима правосуђа те исте државе, па сам мало затечен, да не кажем, збуњен”, рекао је Вукчевић, оценивши да је недопустив такав однос представника извршне власти Хрватске. „Такво понашање је неприхватљиво. Замислите да они одређују на ком нивоу ће Тужилаштво гонити извршиоце кривичних дела ратног злочина... То је деликатна материја, а овде је присутно неразумевање комплексности материје”, истакао је Вукчевић уз напомену да нико са стране неће одређивати, посебно не представници извршне власти друге државе, кога ће Тужилаштво гонити. Аналитичар из Загреба, колумниста недељника „Новости” Марко Чулић, у изјави за „Политику” подсећа са колико је одушевљења у Загребу дочекан Дарије Кордић када је после 17 година пуштен из Хашког трибунала. Кордић је, да подсетимо, био осуђен на 25 година затвора због покоља у Ахмићима, етничког чишћења у Лашванској долини и других злодела. „Све критике из Загреба су на стакленим ногама јер је Дарије Кордић, правоснажно осуђен, дочекан са више ентузијазма него Шешељ. Уосталом, Шешеља није дочекао нико из власти, док су Кордића дочекали црквени великодостојници и утицајни опозиционари”, каже Чулић. Уз опаску да у Хрватској Шешељ има велику симболичну тежину, он оцењује и да су изјаве хрватских званичника производ разних политичких трговина везаних за изборе, али и не само то. „Изјаве Пусићке су изнуђене јер постоји притисак деснице да хрватска власт нешто уради. Овде је јасно да је пуштање Шешеља кривица Хага, али је срамота и да се човек држи 12 година без осуде. Понашање хрватских званичника је део политичке трговине где се надјачавају ко је бити већи патриота и ко ће више штитити хрватске интересе”, оцењује Чулић. И Предраг Симић са Факултета политичких наука у Београду на сличан начин тумачи понашање званичног Загреба. „Они се понашају по оној народној ’држ’те лопова’. Проблем је у Хрватској. Сетимо се када су се Тадић и Јосиповић шетали по Хрватској без кравата, па билборда за хрватски туризам, а целе ове године имамо једно жестоко јачање деснице у Хрватској. Сада, са предизборном кампањом, све је то попримило врло озбиљне размере”, сматра Симић. Према његовим речима, ситуација у Хрватској би и без Шешеља била таква да смо могли да очекујемо нову „Олују” која би почистила и преостале Србе. У Хрватској се, како каже, догађа нешто крајње неочекивано. „После уласка у ЕУ Хрватска није кренула у неком очекиваном правцу, него су ствари кренуле уназад. Изјава Пусићке и коришћење Шешеља је у предизборном контексту, а Јосиповићеве социјалдемократе почињу да праве компромис са десницом. Њима је Шешељ данас, као што је био и деведесетих година, идеалан алиби да скрену пажњу са догађаја у самој Хрватској на претњу Шешеља”, каже Симић. Он оцењује и да све ово наговештава прилично лоше дане у односима две земље. Очекивали смо, каже, пре неколико година да смо коначно стали на „зелену грану” када је реч о односима са комшијама, али ово све може изузетно да закомпликује односе у региону.

Прочитајте још:Јосиповић: Шешеља вратити у Хаг

Извор: Политика