Правда

Војислав Шешељ се вратио у Србију након једанаест и по година проведених у затвору без икакве пресуде. Разуме се, већ ова чињеница говори много о Хашком трибуналу. Па ипак, то је тек једно у низу хашких срамоћења: случај хрватских генерала Готовине и Маркача, који су ослобођени након што је поништена првостепена пресуда на 24 односно 18 година робије; случај Рамуша Харадинаја, који је ослобођен након што је деветоро од дванаест сведока убијено док је врли, у САД и ЕУ поштовани политичар, чекао суђење; случај Насера Орића, који је прво био осуђен на две године, а затим ослобођен, иако је приказивао језиве снимке својих злочина америчким и канадским новинарима који су о томе уредно обавестили јавност. Ако се, пак, овим случајевима додају они Јовице Станишића, Франка Симатовића и генерала Перишића, који су, такође, ослобођени, онда се долази до закључка да у наизглед хаотичном брукању Хашког трибунала постоји, ипак, неки систем. Ради се, наиме, о томе да све поменуте случајеве повезује америчка политика према крају Југославије и уређењу простора и односа међу државама наследницама. Уистину, нико ко је словио за блиског политици САД није осуђен. Дакако, Војислав Шешељ јој никада није ни био близак (упркос исламофобичној понуди да пошаље своје четнике упомоћ Американцима, а против будућег пријатеља Садама Хусеина, у „Пустињској олуји” 1991), али се његово пуштање из Хага некако поклопило с незадовољством власти САД понашањем званичног Београда у украјинској кризи. У занимљивој политичкој игри, САД, с једне стране, благодарне због „конструктивног прилаза премијера Вучића” питању Космета, шаљу овде арапске шеике да граде чардак ни на небу ни на земљи, док грађани Србије треба да поверују да су се у ствари премијер и шеик још као клинци играли у песку. С друге стране, међутим, приближавање Србије Русији поводом украјинске кризе, истовремено с релативно високом популарношћу премијера у Србији, наводи САД да пораде на круњењу угледа којег А. Вучић тренутно ужива. Најбоље оруђе за то јесте политички отац председника Николића и премијера Вучића, гневан због њихове издаје: „Сада су на власт дошли најгори, наши дојучерашњи саборци и сарадници”, грми „војвода”. Уистину, добро их познаје, али шта је с таквима деценијама радио? Но, то што ће политичка култура, коју је поменута тројка систематски загађивала скоро две деценије, поново бити под великим ударима примитивизма, САД нимало не занима, па макар дошло и до поремећаја „регионалне стабилности”. Ако дође, размишљаће шта да раде кад се то деси, баш као што су и раније навикли, и то не само на простору бивше СФРЈ. Уосталом, нису ли прво наоружавале Осаму бин Ладена и талибане, па их затим сматрале државним непријатељем број један? Нису ли прво помагале исламистичке групе у Сирији, да би их сада, такође, сматрале главним непријатељем? Напослетку, покојни Слободан Милошевић и Садам Хусеин су, такође, имали фазе када су били прво амерички савезници, а потом главни непријатељи. Према томе, нема места чуђењу што Хашки трибунал, који је и основан на иницијативу САД, у време када је Милошевић био прозван „балканским касапином”, и који се, према сведочењу данског судије Хархофа, налази под сталним притиском политике САД посредством америчког председника суда Теодора Мерона – ради по диктату ове силе у оним случајевима када су САД макар посредно заинтересоване. Разуме се, претпоставка да је Шешељ пуштен из хуманитарних разлога неоснована је стога што су ти разлози постојали већ годинама, нарочито у светлу чињенице да се Шешељ сам предао. Сада је, међутим, пуштен на слободу, иако није обећао да ће поштовати правила Трибунала. Напротив, тврди да се неће добровољно враћати у Трибунал, већ да ће „дојучерашњи саборци” морати да га ухапсе и испоруче. Што се тиче последица које ће Шешељев повратак изазвати у Србији, неке су већ сада видљиве. ДСС, под вођством самопроглашене српске Марин ле Пен, удружује снаге с Дверима. То је једини начин да уђу у Скупштину, иако је и то мало вероватно, јер Шешељ је знатно харизматичнији од вођа ДСС-а и Двери, а обраћају се истом бирачком телу. Но, свакако битнија од страначких спекулација јесте бојазан да садашњи друштвени услови погодују крајњој десници у Србији. Сиромаштво је све распрострањеније, незапосленост забрињавајућа, бесперспективност омладине очајавајућа, националне фрустрације обесхрабрујуће, док неспособни и корумпирани политичари у олигархијској спрези с крупним капиталом све јаче даве грађане. Расутом незадовољству и очају недостајао је харизматични вођ да их организује. Шешељ је стигао...

Прочитајте још:Шешељ: Власт ћемо рушити демонстрациjама

Извор: Политика