Правда

Анкету која је ово показала организовала је компанија Aтлантик медиа. А анкетирала је претплатнике специјализованих издања Government Executive, Nextgov и Defense One. У анкети је учествовало 427 сарадника поменутих америчких државних структура. Већина њих (77 одсто9 су цивилни сарадници Министарства одбране САД, 7 одсто су војна лица, а остало – сарадници државне безбедности и Стејт департмента. Више од половине анкетираних (55 одсто) су руководиоци средњег и вишег нивоа. Ако се све ово има у виду, утолико је значајније што три четвртине тих људи сматра да је међународна ситуација по интересе САД данас неповољнија него што је била 2008, односно – у првим месецима након ступања на власт Барака Обаме. Три четвртине анкетираних су оцениле и да главну претњу САД представња „исламски екстремизам”. Другом и трећом по значају претњом Америци и њеним интересима учесници анкете су говото једнако једнодушно (по 64 одсто) назвали – сајбер-нападе и „политичку дисфункционалност САД”. Међу пет главних опасности по САД су још:”међународни тероризам” и „национални дуг САД” (са 56, односно 55 одсто гласова). „Атомски Иран” главном опасношћу по САД сматра 40 одсто анкетираних, „руски експанзионизам” – 37 одсто, „јачање војне моћи Кине – 33 одсто. Да подсетимо: Обама је главним опасностима по САД и свет назвао – Исламску државу, „деловање Русије у Европи” (Украјини) и вирус Еболе. Као што се види, учесници анкете у трима значајаним институцијама САД уопште се не слажу са проценом шефа државе.

Прочитајте још: Санкције против Русије највише ударају економију Немачке

Штавише, они су склони да главну кривицу припишу самом Обами. Јер, 73 одсто анкетираних није се сложило са понуђеном оценом да „Обамина администрација има јасну стратегију у сфери националне безбедности”. Осим овога, половина анкетираних је уверена да је Бела кућа склона претераном ослањању на војну силу ради достизања спољнополитичких циљева. А већина такво коришћење војне силе сматра допустивим само ради заштите САД и у случајевима савезника од директног војног напада или од великих терористичких напада. Испоставило се такође: да тек нешто преко 40 одсто анкетираних подржава војни одговор САД на „долазак Ирана на атомски праг” и „хуманитарне и међуетничке кризе које се граниче са геноцидом”. Што је једнако симптоматично, само четвртина би подржала нови рат у Авганистану – чак и у случају да прети опасност да Талибани преузму власт у целој земљи. Факти.орг