Међународно правосуђе Војислава Шешеља без сумње ће памтити по невероватној принципијелности, показаној новембра 2006, када је Трибунал покушао да му наметне браниоца, а он почео штрајк глађу. Гладовање је трајало од 11. новембра до 8. децембра, па су га тада многи поредили са Нелсоном Манделом и Махатмом Гандијем.
- Најтеже је првих неколико дана, а онда се човек толико прилагоди, да о глади више не размишља. Када су почели суђење без мене, појавио ми се толики пркос да не бих попустио по цену живота. Руско Министарство иностраних послова издало је саопштење о мом штрајку после око 25 дана гладовања, и тада су у Хагу ужурбано кренули да прихватају све моје услове. Моја је процена била да је Хашки трибунал заиста био спреман да умрем. Ни то им ништа не би вредело, јер сам се заинатио да не попустим - сећа се Шешељ који је тада смршао 25 килограма, а лекари су установили "метаболички хаос" у његовом организму. Због озбиљних срчаних проблема оперисан је 2010, али и поред уграђеног дефибрилатора, почетком јануара 2012. умало није преминуо у ћелији. Током шетње позлило му је и замолио је чуваре да га врате у ћелију где се онесвестио и ударио главом о сто. Стражар га је затекао у локви крви и позвао медицинску сестру. Она је покушала да измери притисак, али није успела, па је позвала Хитну помоћ. Прво су стигла једна кола, па друга, а затим су се чекали ватрогасци да би исекли решетке на прозору првог спрата како би га изнели у лежећем положају. Шешељ демантује наводе медија да га је од сигурне смрти тада спасао Јовица Станишић. - То је била наша интерна шала која је доспела у јавност, али је неистинита. Како да ме спасе Јовица Станишић, када сам пао у својој ћелији? Јовица Станишић и Френки Симатовић су наишли тек док сам ишчекивао Хитну помоћ. Ушли су у ћелију и са мном разговарали, а мени до разговора није било - открива Шешељ први пут за јавност како је изгледала агонија и борба за живот у хашком казамату. - Није било пријатно, али нисам се уплашио за живот, односно, баш као што се ни данас не плашим - тврди Шешељ чије је здравље од хашког ваздуха и хашких лажи било све више начето, да би децембра 2013. уследила и операција карцинома, а данас се сусреће са метастазама на јетри. Ипак, открива да му је само једном за 12 година у Хагу било толико лоше да је мислио да неће дочекати јутро. - Било је то у првој половини 2012, у изборној ноћи. Пратио сам резултате на ТВ и сазнао да моја странка, први пут у историји, неће бити део Скупштине Србије. Притисак ми је тада скочио на 240. Гушио сам се, а пулс ме убијао. Звонило ми је у глави, али сам одлучио да нећу никога да зовем да ми помогне. Нисам желео да ико сазна колико ми је заправо тешко пао губитак СРС-а на изборима. Тај пораз сам боловао неколико месеци, а онда сам се опоравио и свом снагом кренуо у нову победу над Хашким трибуналом и ево ме данас у Србији - победнички прича Шешељ.
Бездушни лекари Шешељу живот није висио о концу само током штрајка глађу. - Проблеми са срцем потичу од 2008, али су хашки лекари тај проблем у почетку занемаривали. Додуше, слично су поступали и са осталим хашким робијашима, без обзира на тип или озбиљност болести. То што су моје аритмије и тахикардије биле све учесталије и теже њих није пуно бринуло - каже Шешељ.
Прочитајте још:ПРОМАШИЛИ ПРОФЕСИЈУ: Овако српски политичари певају по кафанама! (ВИДЕО)
Извор: Вести онлајн