Правда

Ђурић jе у изjави Танјугу рекао да jе до сада превише било приче, а премало дела када jе реч о повратку, да о томе сведочи чињеница да се на KиM вратило мање људи него у неким земљама, попут Руанде, у коjима су забележени грађански ратови и сукоби много крвавиjи од оног коjи се догодио на нашим просторима. “Mи смо повратак учинили jедним од приоритета наше политике, сматрамо да jе то недовршен део санирања последица сукоба и због тога радимо заjедно са свима онима коjи могу да допринесу томе”, казао jе Ђурић. Oн jе истакао да ће Влада Србиjе у наредну годину ући са амбициозним програмима када jе реч о повратку расељених лица истакавши да jе жеља да новац, коjи се издваjа у те сврхе, буде употребљен на начин коjи ће дати видљиве и конкретне резултате у догледном краћем временском периоду. Ђурић jе казао да трагедиjа наших људи коjи су протерани са Kосова и Mетохиjе jош увек траjе и да 16 година после ратних дешавања више од 200.000 људи живи у централноj Србиjи у лошим социjалним и економским условима без могућности да на прави начин буде решено питрање њиховог повратка.

Прочитајте још:РОГОЗИН: Политика Запада према Србији је гнусна и цинична

Mи смо учинили повратак приоритетом наше политике, рекао jе Ђурић истакавши да jе разлог српског учешћа на конференциjи о проблемима повратника коjа jе одржана 27. и 28. новембра у Скопљу уверење да се заjедно могу решити проблеми. Aко радимо заjедно онда можемо да дођемо до одговора на питање коjе људи коjи желе да се врате очекуjу, а то jе где ће да живе, где ће да раде, хоће ли бити безбедни, на коjи начин ће своjу будућност да проjектуjу у наредном периоду, закључио jе Ђурић. Извор: Танјуг