Правда

У неким случајевима и судбина умеша прсте, а ми вам доносимо причу о најпознатијим спортистима Југославије који су нас прерано напустили. Радивој Кораћ Познат по надимку Жућко, постао је један од најбољих југословенских играча током 1960-их. Проглашен је спортистом године у Југославији 1960. Био је најбољи стрелац првенства Југославије седам година узастопно, што је највише у историји југословенске кошарке, са просеком поена по утакмици од 32,7. Кораћ је био познат по свом карактеристичном извођењу слободних бацања, са две руке одоздо. У Белгији је једном приликом био гост у врло гледаном телевизијском шоу-програму. На питање водитељке колико слободних бацања може погодити из 100 покушаја, Кораћ је одговорио да може погодити 70 до 80. У том тренутку се померила завеса у студију иза које је стајао кош. Водитељка је замолила Кораћа да гледаоцима потврди своју тврдњу на лицу места, а Кораћ је погодио сва слободна бацања. Кораћевих 99 поена на једној утакмици На утакмици Купа европских шампиона против Алвика из Стокхолма 1965. године, Кораћ је постигао 99 поена (утакмица се завршила резултатом 155:57) и замало срушио рекорд Вилта Чејмберлена који је 2. марта 1962, на утакмици између Филаделфија Вориорса и Њујорк Никса, постигао 100 поена. Радивој Кораћ је погинуо у 30. години у саобраћајној несрећи 2. јуна 1969. код села Каменице, 12 км од Сарајева, после утакмице између репрезентације Југославије и селекција Босне и Херцеговине. Драган Манце Журио је на преподневни тренинг и нажалост, никада није стигао. У намери да избегне дете које је изненада истрчало на пут, при великој брзини изгубио је контролу над својим аутомобилом Пежо 205, ударио у стуб и погинуо. Спортска јавност тадашње СФРЈ била је у шоку и неверици. Ко је још могао претпоставити да ће га тако младог стићи смрт, са непуне 23 године. Партизан и тадашњи југословенски фудбал изгубили су једног од најталентованијих центарфора пред којим су тек били живот и успешна каријера. И данас, после толико година, многим навијачима Партизана на помен овог догађаја пођу сузе на очи. Легенда живи: Каријера Драгана Манцеа Фудбал је почео да игра у тадашњој Галеници из Земуна (данашњи ФК Земун), у којој је прошао све селекције, од петлића до сениора. Захваљујући раскошном таленту, са непуних 17 година дебитовао је за први тим Галенике, да би 15. септембра 1980. године прешао у ФК Партизан коме остаје веран све до своје преране смрти. У том периоду одиграо је за Партизан 279 утакмица постигавши 174 голова, док је за "А" репрезентацију Југославије играо 4 пута, 7 пута за младу и 2 пута за Олимпијску репрезентацију. Једину шампионску титулу са Партизаном освојио је у сезони 1982/83. године када је био и најбољи стрелац клуба са 15 постигнутих голова. Последњи погодак за црно-беле постигао је само два дана пред смрт, 1. септембра 1985. године, у првенственом мечу и победи против подгоричке Будућности од 2:1 на стадиону ЈНА. Дражен Петровић У лето 1993, након најбоље сезоне у НБА и елиминације Нетса у првој рунди плеј-офа од Кливленд Кавалирса, Петровић је отпутовао за Пољску, где је хрватска репрезентација играла квалификације за Европско првенство 1993. Размишљао је о одласку из Нетса, разочаран тензијом између себе и, према његовим веровању, љубоморних саиграча, као и због чињенице да Нетси још нису продужили уговор. Америчким новинарима је изјавио да га је недостатак признања у лиги натерао да потпуно напусти НБА и да игра игра за клуб у Грчкој. Касније се причало да се сложио са условима које је понудио Панатинаикос, пошто је наводно власник клуба Павлос Јанакопулос понудио бланко чек. Из приватних разлога, Петровић је одлучио да се не врати у Хрватску из Пољске са саиграчима, већ приватним возилом. Последње Драженово путовање Дражен Петровић је погинуо као сувозач у саобраћајној несрећи на Аутопуту 9 код Денкендорфа, близу Инголштада, Немачка, приближно у 17:20 7. јуна 1993, четири и по месеца пре свог 29. рођендана. Харис Бркић 12. децембра 2000., непознати нападач је пуцао у Хариса Бркића на паркингу испред београдске дворане "Пионир". Бркић је устрељен око 21 часа на паркингу хале "Пионир" са два хица из малокалибарског пиштоља у главу. Један метак је погодио несрећног кошаркаша у пределу јагодичне кости а други испод ока. Починилац злочина побегао је у непознатом правцу. Случајни пролазник затекао је непомично Бркићево тело поред његовог аутомобила и обавестио људе из Партизана који су још били у дворани. Бркић је превезен у Ургентни центар, а потом је и оперисан на Неурохирургији. После операције био је у коми све до јутра 15.12.2000, када је његово срце престало да куца. И даље није познато ко је убио Хариса Бркића. У знак сећања на Хариса Бркића, клубови за које је наступао, Босна, Партизан и Будућност сваког лета организују Меморијални турнир. У историји КК Партизан уписан је као десети играч на вечној листи по броју одиграних утакмица (290), а осми на листи стрелаца са 3709 постигнутих поена. На листи најбољих стрелаца црно-белих у европским куповима, Бркић заузима пето место са 951 поеном.

Прочитајте још:(ВИДЕО) Украјинци од поноћи засипају Доњецк ракетама и гранатама

Извор: Дневно рс.